Духовна колевка српског народа Поткозарја

Од нашег сталног дописника

Бањалука – На северним падинама Козаре, у долини реке Моштанице, надомак пограничног градића Козарска Дубица у Републици Српској сместила се знаменита српска светиња – манастир Моштаница. Богомоља посвећена Светом архангелу Михаилу кроз историју је била духовна и историјска колевка српског народа Поткозарја – страдалничког поднебља које се до данас није опоравило од страхота из Другог светског рата. Сразмерно духовној знаменитости, ова богомоља је трпела непријатељске одмазде. Девет пута је рушена, али се исто толико пута изнова дизала.

„Манастир јесте често уништаван, али никада у потпуности. Рецимо, Турци би уништавали инвентар, палили су кров, али зидине манастира и конаци, у којима су живели монаси, остајали су. Додуше, имамо и темеље на којима су неки зидови изнова дизани”, прича за „Политику” старешина манастира игуман Сергије.

Говорећи о знаменитостима ове светиње, отац Сергије каже да у манастиру почива Петар Поповић Пеција који је био вођа Пецијине буне. „Теодора Сладића, игумана Моштанице, Турци су испред манастира живог спалили, управо из жеље да се угуши побуна Срба против Турака. Овде су сви игумани били, да тако кажем, браниоци вере, који су се борили против Турака и предводили народне буне”, прича нам отац Сергије.

Старешина овог манастира подсећа да је игуман Дамаскин у Другом светском рату био затворен у логору Дахау, као политички затвореник и пријатељ краљевске породице. „Вратио се 1946. у манастир, а Моштаница је од 1941. до његовог повратка била готово пуста. Већ 1942. су је усташе у потпуности опљачкале. Све манастирске драгоцености однете су и данас се налазе у католичким самостанима у Хрватској, на пример у Ријеци”, наводи игуман Сергије.

Ипак, без обзира на честа уништавања и на то што је манастир некада био готово празан, у њему је увек неко живео. „Из монашких редова Моштанице православље је добило два свеца. Поред игумана Теодора Сладића и Свети ђакон Авакум био је монах у манастиру. У време Турака, Ђакон Авакум је страдао у Београду на Стамбол капији и сматра се београдским новомучеником, али он је потекао одавде, јер је дете Кнежице, замонашио се у Моштаници. Не желећи да се одрекне хришћанске вере страдао је у деветнаестој години живота. Његов празник – 30. децембар, један је од тих важних датума у Републици Српској од укупно 33 таква датума”, испричао је старешина манастира за наш лист.

Иначе, манастирска црква највећа је средњовековна црква у БиХ, а о времену њеног настанка постоје разна предања. Неки сматрају да је манастир подигнут 1113. године и то на месту погибије светог Теодора Тирона.

Друга легенда тврди да је манастир задужбина родитеља Светог Саве. Љиљана Шево, ауторка дела „Манастири и цркве брвнаре Бањалучке епархије”, наводи да се ово казивање уклапа у широко присутне мотиве светосавског предања али да не постоје писани извори којима би ова тврдња била поткрепљена.

Има оних који верују да је овај црквени објекат могао бити подигнут за време владавине краља Милутина или краља Драгутина. Прота Славко Вујасиновић не искључује могућност да су Немањићи подигли неки ранији манастир Моштаницу који се налазио на истом месту, али не и данашњи који носи ово име. Кад год да је настала ова светиња, у духовним круговима се зна да је она за српски народ Поткозарја кроз историју имала исти значај као и манастир Дужи за Србе у Херцеговини.

Река Уна била је граничник не само два царства, већ и две цивилизације. У бурним временима, приповеда се, њени таласи би и манастир Моштаницу односили из једне епархије у другу. Грађена је од тесаног камена, а архитектуром се чврсто ослања на традицију моравске школе. Подсећа на цркву манастира Ново Хопово на Фрушкој гори и спада у ред најлепших сакралних грађевина српског средњовековног градитељства.

Знаменита је јер као и остале православне реликвије у стопу прати судбину српског народа. У њој су подизани устанци против окупатора – 23. септембра 1809. подигнута је Јанчићева буна против Турака у Крајини, коју је предводио Јован Јанчић, трговац из Сарајева, уз помоћ митрополита Венедикта Краљевића и калуђера из Моштанице. Историја ове светиње испреплетана је и с манастиром Рмањ. Око 1638. године, након великог страдања оба манастира, аустријски генерал Вук Франкопан записује да је у његов ђенералитет дошло око стотину калуђера из Рмња и Моштанице који се нису вратили у своје попаљене манастире, већ су отишли у Марчу и основали манастир Лепавину.

Моштаница је своју истакнуту улогу имала и у току Другог светског рата, јер је манастир окупљао устанике, а у послератно време није био омиљен од тадашњег комунистичког режима. У оквиру манастирског комплекса налази се конак изграђен 1972. године, а реновиран и проширен 2005. године. Уз ова два објекта, у комплексу се налази још једна мања капела са звоником посвећена Светом Василију Острошком, изграђена 2002. године. Манастир је 1951. проглашен спомеником културе, а минулих деценија стециште је ходочасника и значајна туристичка одредница ове регије. Сваке године традиционални народни збор одржава се 19. августа, на празник Преображење.

Први записи из 1579.

Моштаница се сматра једним од најзначајнијих православних манастира у БиХ. Први записи о њему су у изворима из 1579. у књизи „Отачник” која се данас чува у Хиландару. Историчар Љубо Михић у својој књизи „Козара” пише да је манастир морао настати пре ове године јер се сматра да је за развијање књижевне делатности био потребан известан временски период.