Инфлација заједничка мука

Кад би статистичари из региона на сто поређали новчанике просечних становника бивше Југославије, један би својом дебљином, готово дупло, одскакао од осталих. Наравно, најиздашнији буђелар власништво је просечног Словенца, док је онај најтањи одраз скромног македонског стандарда. Тако је у мају просечна плата без пореза и доприноса у Словенији износила 882,94, док је у Македонији минулог пролећа једва достизала 257 евра. Србија се, са мајских 400 евра, нашла у златној средини међу бившим федералним републикама, док Хрвати са просечних 689 евра, исплаћених у истом месецу и успоном стандарда, полако сустижу првопласиране Словенце.

Веће плате од нас у мају су примили и Црногорци (410 евра), док су нешто лошији били становници Босне и Херцеговине, са просечних 385 евра. И док се по зарадама не одскаче међу комшијама, по стопи инфлације, Србија је убедљиви рекордер. Тако је прошле године наша земља са шампионских 10,1 одсто била једина бивша југословенска република која је последњи дан децембра 2007. испратила са двоцифреном стопом раста цена на мало. Другопласирани Македонци остали су неколико процентних поена далеко иза нас, са укупном инфлацијом од 6,1 одсто. Око бронзе се водила мртва трка између Хрвата (5,8) и Словенаца (5,7). Расту цена најбоље је одолевала Црна Гора (4,1 одсто), док је релативну стабилност одржала и Босна и Херцеговина, са прошлогодишњом инфлацијом од 4,9 одсто.

Да Србија није рекордер само када су у питању негативне економске појаве показује и стопа раста бруто друштвеног производа од 7,5 одсто. Раст од седам процената забележила је и Црна Гора, док су статистичари у Словенији и Босни и Херцеговини евидентирали скок бруто домаћег производа од шест одсто. У Хрватској је привредни раст био 5,6 одсто, док је Македонија са 5,2 процента поново била најмање успешна у екс ју региону. И по стопи незапослености Македонци су са 34,9 одсто поново рекордери. Није много боља ситуација на тржишту рада ни у Босни и Херцеговини, где је чак трећина радно способног становништва без посла. У Србији стопа незапослености износи 18,8 одсто. За неколико процентних поена од нас су бољи Хрвати, док је у Црној Гори незапосленост смањена на око 11 одсто. Овај проблем најмање је изражен у Словенији, где је стопа незапослености 4,9 одсто.

По висини дугова, како је показало наше истраживање пре неколико дана, на првом месту су Хрвати, чије укупно задужење прелази 35,5 милијарди евра. Неколико милијарди мање дугује словеначка држава, фирме и грађани, док је Србија са 18,6 милијарди евра дуга заузела треће место. 

Економије ових шест земаља имају и једну заједничку бољку. Све до једне имају мањак у спољној трговини. Номинално, од ове болести најмање пате Македонци и Црногорци, док су реално Словенци у најбољој позицији. У највећој невољи су Хрватска и Србија.

Извоз Македоније прошле године износио је скромних 2,4 милијарде евра, а увоз око 3,7 милијарде, док је извоз Црне Горе вредео 600 милиона евра, а увоз 2,13 милијарде.

На простору бивше Југославије највећи извоз има Словенија (19,3 милијарди евра), али та земља највише и увози (21,4 милијарде евра). Из Босне и Херцеговине извезено је производа у вредности од 1,71 милијарду евра, док је вредност увоза достигла 4,08 милијарде. Хрватска је је прошле године од извоза приходовала девет милијарди евра, али је на увоз потрошила чак 18,8 милијарди. Хрватску по спољнотрговинском дефициту сустиже Србија јер на извоз од 6,3 милијарди евра долази увоз од 13,2 милијарди евра.