Маргинализација културе у јавном простору

Скупштина Српског ПЕН центра изразила је незадовољство због маргинализације културе у нашем друштвеном и јавном простору, као и због стања медијских слобода у земљи. Скупштина Српског ПЕН центра сматра да је јавни и медијски простор за врхунску књижевност и културу значајно сужен, као и да су због неосмишљене културне политике битно ограничене могућности обликовања нових форми књижевних програма.

Такође, скупштина Српског ПЕН центра је констатовала да је подршка коју Српски ПЕН центар добија од надлежних културних институција за остварење својих програма минимална, што доводи у питање реализацију свих активности. Због јавног статуса културе привредни субјекти не препознају ни маркетиншки потенцијал, ни друштвени смисао улагања у културу.

Изборна скупштина Српског ПЕН центра одржана је на крају године у којој се обележава 60 година од обнављања ове организације у Српског друштву, после принудне паузе по одлуци нових власти после Другог светског рата.

– У технолошкој јурњави напред, роботи су у међувремену почели да пишу, хране се само кључним речима и сажетком приче, а они даље развијају текст. То се већ примењује у новинарству, а ускоро ће, бојим се, и у литератури. Већ имамо сајбер-писце и сајбер-читаче који не налазе никакве мане роботском рукопису. Наставница се хвали како је на часу о Бранку Радичевићу пуштала Чолину музичку нумеру да би им боље објаснила књижевну вредност нашег романтичара, па ђаци закључе да је тај песник чувен само по томе што га певачки цитира Чола. И док се књижевност предаје све површније, док статистика истиче да се код нас масовно пише, а врло мало чита, док држава негује писце према њиховом патриотском учинку, хвалећи оне који хвале њу и, наравно, обрнуто, шта ми радимо? Ништа. Нама се спава, да парафразирам стих Љубе Симовића – рекла је Вида Огњеновић на скупштини Српског ПЕН центра, додајући:

– Не састајемо се, не расправљамо о литератури, о новим књигама, о издавачким догађајима, не читамо, не бранимо књижевност. Отуђили смо се, драге колеге, и од наше струке и од себе. А сваки састанак би нам био важна самоодбрана књижевности. Опасно је да се не држимо заједно, да не разговарамо о успесима и невољама, да не наступамо заједнички према државној администрацији која је, разумљиво, највећма на својој, а не на нашој страни. Ево, у име Српског ПЕН центра звоним на узбуну. ПЕН је у иницијалном настојању основан да брани литературу од некњижевних напада сваке врсте, али и од сопствене нарцисоидне равнодушности. Наш центар треба за три године да прослави сто година од оснивања. Сад нам је потребнији него икад, јер је све што радимо напор за опстанак аутентичне књижевне речи. Не дајмо се, колеге, не дајмо да нас прекрије равнодушност према нашем раду.

Изборна скупштина Српског ПЕН центра изабрала је нови Управни одбор који ће водити ову организацију у наредне четири године, а чине га: Владислав Бајац, Гојко Божовић, Владислава Гордић Петковић, Ана Марија Грбић, Братислав Милановић, Неда Николић Бобић, Вида Огњеновић, Михајло Пантић и Зоран Пауновић.

Скупштина је изабрала и Надзорни одбор Српског ПЕН центра у саставу: Ратко Адамовић, Олга Кострешевић и Срђан Тешин.

На конститутивној седници Управног одбора, одржаној одмах после скупштине, за председницу Српског ПЕН центра изабрана је Вида Огњеновић, док су за потпредседнике изабрани Гојко Божовић и Зоран Пауновић. За секретара Српског ПЕН центра изабрана је Неда Николић Бобић.