Лет над водом као на Аладиновом ћилиму

Суботица – Ко не би пожелео да читаву годину проводи на годишњем одмору? Да му посао у основи буде управо то – да буде на годишњем одмору?

Суботичанин Чаба Коцић вероватно је најближи том идеалу многих који током читаве године жуде за оне две седмице одмора поред неке воде.

Чаба је пионир кајт сурфинга илити једрења змајем, винд сурфинга или једрења ветром, а однедавно, није му стран ни винг сурфинг, то јест једрење с крилом. Водене дисциплине које су присутне већ више од две деценије, када је и он почео да се њима бави, још нису добиле одговарајући превод на српски језик.

Али то није препрека да сви могу да схвате универзални језик ових спортова – а то је бескрајно уживање у лепоти додира са водом, ваздухом, сунцем, осећај слободе и среће када човек уз минималну опрему успева да се сједини са елементима природе и ужива у томе.

Одабир спортске дисциплине којом се и данас баве малобројни ипак није тема разговора са Чабом Коцићем, већ чињеница да је техничко решење које је са својим тимом направио за хидрофоил, то јест водена крилца, оцењено као четврта најбоља технолошка иновација на овогодишњем такмичењу Министарства науке, тенолошког развоја и иновација. На ово надметање за најбоље инжињерско решење ове године пријавило се 146 тимова.

„Водена крилца нису новост, треба их разумети као крилца на авиону. Када су закачена за даску за сурфовање она могу сурфера на дасци да одигну и до 60 центиметара, па и више изнад воде. Тако сурфер има осећај као да је на Аладиновом ћилиму”објашњава Чаба Коцић.

У тиму „Chabafoila” (Чабафоил) уз Коцића су Балинт Фурстнер, машински инжењер и Бранислав Игњатић из Београда који је кајт сурфер и тест возач. Иновације које су унели у хидрофоил представљају нови дизајн и материјал од којег су крила сачињена.

„Развили смо модуларни, замењиви систем, који се лако склапа, погодан је за транспорт, једноставно се мења и примењив је за све водене спортове. Друга иновација јесте да је израђен од савремених материјала – епоксидне смоле и угљених влакана. Крилца немају делове од алуминијума, то их чини лакшим и избегнута је могућност корозије”, објашњава Коцић. Ова крилца, што се додају на даску за сурфовање, морају бити изузетно издржљива, јер трпе велико оптерећење.

Крилца се причвршћују на дужу дршку, а њихова аеродинамичност омогућава, када даску повуче ветар, сурферу да се издигне изнад површине воде. Тако се постиже сећај лебдења, левитирања у простору између неба и воде.

„То је моменат када готово потпуно нестане отпор воде и ваздуха. Сурфер практично плови кроз тишину, а негде испод ногу осећа кретање водених струја”, прича Чаба Коцић.

Иако водена крилца прави за даске за сурфовање, она су, каже, примењива практично за сваки водени спорт. Та најновија технологија, објашњава Коцић, може се користити и а џет ски пловила, а једна светска компанија за дистрибуцију пакета већ их примењује у истовару робе са танкера.

Чаба Коцић у Суботици има и своју радионицу за израду дасака за сурфовање на води и прави их од композитних материјала. Такве даске отпорне су на деловање слане воде, али приликом њихове израде је потребно добро познавати и аеронаутику.

Саговорник „Политике” прича како  су сви спортови на води можда скуп хоби, али осим што доприносе здрављу спортисте, еколошки су чисти и не загађују планету. У нашој земљи мало је оних који једре на води вучени змајем, или држе велико крило које их вуче.

„Узбудљиво је посматрати како настаје нови спорт и бити део тога. Нема много искусних и посвећених сурфера на води, али током година створена је велика заједница од неколико хиљада сурфера, а плажа у Улцињу лети је мека једрења змајевима и сурфовања”, каже Коцић.