Ризик од рака је записан у генима

У Србији сваке године од различитих врста карцинома оболи око 30.000 људи, а 18.000 њих умре. У сваком моменту, процењује се, у Србији око 130.000 грађана болује од ове опаке болести. Готово половина пацијената се не излечи, јер је карцином откривен у фази када је оздрављење немогуће или нису познати тачни узроци настанка болести.

Мало је познато да постоје извесне врсте рака које могу бити наследне и које се могу открити на време, а једна од могућности за то управо је откривање предиспозиције за настанак карцинома дојке и јајника у Лабораторији за молекуларну генетику Института за онкологију и радиологију Србије. Наиме, жене које у својој породици имају вишеструке случајеве оболевања од ових врста рака у тој здравственој установи могу да сазнају да ли су носиоци мутираних гена, одговорних за настанак рака. Статистика указује да чак седам до 10 одсто карцинома дојке може бити наслеђено, а онима код којих се утврди да постоји ризик од настанка обољења саветује се да на тестирање дођу и остали чланови породице.

Др Синиша Радуловић, директор Научноистраживачког сектора у овом институту, каже да постоје неки гени задужени за наследне карциноме, дакле поједине врсте рака могу да се наследе.

– Неко може од мајке или оца да наследи мутацију гена, а то данас може да се детектује. Реч је о такозваним БРЦА1 и БРЦА2 генима. Када се код жене успостави да има мутацију гена, она има веће шансе да умре од карцинома дојке него од инфаркта, можданог удара или у саобраћајној несрећи. Осам од 10 тих жена пре навршене седамдесете године сигурно добије рак дојке, а 60 одсто њих оболи од рака јајника – истакао је др Радуловић.

Да би се проверило да ли ће неко да оболи од ове болести неопходно је урадити анализују крви на поменуте гене. Др Радуловић објашњава да је могуће открити склоност ка наследном карциному. Постоји, наиме, програм у који се убацују подаци о особи – број чланова породице који имају ово обољење и године када су се разболели, а рачунар избаци податак да ли код одређене особе постоји повећан ризик за оболевање.

– Између 3.000 и 5.000 гена, од постојећих 30.000, у организму повезано је са настанком рака. Пацијентима код којих не нађемо мутације ипак препоручујемо да редовно одлазе на прегледе. Ако се утврди да оне постоје, следе разговори са том особом. Догодило се да смо морали да саопштимо овакву вест девојци старој свега 20 година. То, наравно, није лако, а после суочавања са истином следи низ препорука о начину понашања. Најпре, неопходно је једном годишње одлазити на преглед код онколога и на мамографију, а онима код којих постоји могућност за оболевање од рака дојке, да би се болест предупредила, саветује се отклањање дојке хируршким путем, до 40. године, и да се уради естетска реконструктивна хирургија – објашњава др Радуловић, додајући да се ризик од настанка болести сведе на нулу када се поштују одређена правила.

Будући да је теже открити рак јајника, лекари женама предлажу да редовно раде тестове тумор маркере и да одлазе на преглед ултразвуком. Већина жена пристаје на савете медицинара да што пре роди децу и да се онда одлучи за уклањање јајника и јајовода ендоскопским путем и тако сведе појаву обољења на минимум.

Проф. др Ненад Боројевић, директор Института за онкологију и радиологију Србије, каже да се малигна обољења данас сматрају неком врстом генетског обољења. Он објашњава да су све функције организма контролисане генетски, па и функције раста ћелија у организму.

– Када је та функција нарушена, долази до неконтролисаног раста и множења ћелија, што представља основу за настанак обољења, јер се губи контрола над растом ћелија. Чак и када се утврди која је врста генетске промене у питању, није сасвим јасно шта изазива рак – истакао је др Боројевић.

Како каже др сци. Радмила Јанковић, шеф Лабораторије за молекуларну генетику, досад је у овој установи анализе урадило 250 особа, а наследна мутација гена која изазива карцином нађена је код њих петоро.

– У последњих месец дана код две младе жене су нађене мутације. Тестирање се не саветује деци млађој од 18 година, осим оних код којих постоји ризик од настанка рака штитасте жлезде – објаснила је Јанковићева.

Истраживање показује да у Србији има између 800 и 900 кандидата за овакву врсту тестирања годишње, али да ова установа не може да покрије толики број људи, јер комплетна анализа ових гена може да траје до три месеца. Због тога је овој кући неопходна набавка још једног, савременог уређаја у ове сврхе, који кошта око 80.000 евра и који може истовремено да обрађује анализе више пацијената истовремено. Резултати би се онда чекали свега две недеље. Ако се има у виду колико годишње жена у Србији оболи од рака дојке или јајника, сасвим је јасно да би се улагање у куповину овог апарата брзо исплатило, а да би многи животи били спасени.