Хаос у Бразилији по Трамповом рецепту

Налик на поборнике Доналда Трампа, и присталице бившег бразилског председника Жаира Болсонара упале су Конгрес, али и друге институције у престоници Бразилији, протестујући против оног што називају „изборном крађом”.

Више хиљада Болсонарових следбеника умарширало је у недељу у председништво, Конгрес и Врховни суд. Свет су обишле слике на којима радикални бирачи донедавног десничарског председника разбијају прозоре и ломе намештај, пале ствари и грабе „сувенире” из седишта извршне, законодавне и судске власти. Снаге реда су после три сати истерале демонстранте и успоставиле ред, ухапсивши више стотина људи, преноси Си-Ен-Ен. Засад нема извештаја да је било ко отворио ватру или да је неко од запослених у поменутим установама повређен.

Левичарски председник Луиз Инасио Лула да Силва није се у току напада налазио у Бразилији. Према оцени нових бразилских власти, оно што се догодило био је покушај државног удара против легитимно изабраног шефа државе. Лула је виновнике назвао „вандалима, неофашистима и фанатицима”, док је свог претходника оптужио да је главни кривац за политичко насиље. Бразилски председник је обећао да ће казнити све који су учествовали у удару на најзначајније институције бразилске демократије. Бразилска телевизија Глобо њуз извештавала је о дешавањима у престоници као о „терористичком нападу”.

Политичко насиље у Бразилу подсећа на упад Трампових гласача у Капитол 6. јануара 2021, само што је „бразилски 6. јануар” био 8. јануара. Као што Трампови подржаваоци нису веровали да је републикански председник изгубио од демократског кандидата, па су пробали да спрече званично проглашење победе Џозефа Бајдена у Конгресу, ни Болсонарови „јуришници” не верују да је десничар прошлог октобра изгубио од Луле. Тада изабрани председник ступио је на дужност првог дана ове године.

Попут Трампа, који и даље поручује да су демократе наместиле изборе, Болсонаро није званично признао пораз. Пре него што је требало да свечано преда власт Да Силви отпутовао је на Флориду. Одатле је саопштио: „Мирне демонстрације које су у складу са законом су део демократије. Ипак, напад на јавне зграде и њихово уништавање, као што се догодило сад и као што је левица радила 2013. и 2017, јесу изузетак од правила”.

Већ дуго се страховало од „бразилског 6. јануара”, јер се Болсонаро дивио Трампу и наговештавао да ни он неће прихватити резултате ако не победи. У Вашингтону се нападачи нису суочили с већим отпором снагама реда, што је био случај и у Бразилији. Лула је касније обишао место напада, оценио да је полиција деловала „с лошом намером или нестручно” и најавио истрагу.

Шеф Беле куће Џозеф Бајден и државни секретар Ентони Блинкен осудили су догађаје у Бразилији као напад на демократију и миран пренос власти, а поједини конгресмени из Демократске странке позвали су владу да протера Болсонара из Америке. Како су нове бразилске власти најавиле истрагу о дешавањима претходних година, посебно политику крчења Амазоније и негирања вируса корона, то је вероватно разлог зашто је Болсонаро напустио земљу. Да Силви су подршку упутили и бројни европски званичници, левичарски председници Чилеа, Колумбије, Аргентине, као и венецуелански лидер Николас Мадуро.

Већина Болсонарових присталица продрла је у зграде владе ломећи прозоре и врата, да би унутра претресали канцеларије и сликали селфије. Носили су дресове фудбалске репрезентације, које је крајња десница присвојила као свој симбол, огртали се националним заставама и покренули ватромет с крова зграде парламента. Узвикивали су: „Бог, отаџбина, породица и слобода”. На појединим транспарентима писало је: „Интервенција”, што је био позив војсци да се умеша и уклони Лулу. Пре него што је ушао у политику, Болсонаро је био официр, а више пута се похвално изражавао о времену војне диктатуре.

Према оцени западних медија, ово је најтежи напад на бразилску демократију од 1964, кад је војна хунта преузела власт. Последња дешавања још једном су подсетила Лулу да ће после првог успешног периода владања (2003–2010), његов трећи мандат проћи с далеко више изазова. Председник је обећао да ће ујединити земљу, али се после јуриша у Бразилији показало да је подељеност и већа него што се чинило у октобру, кад је Лула победио Болсонара с најмањом разликом у гласовима у историји бразилских избора.