Будуће машиновође на пут крећу из учионице

У образовном кутку изграђеном налик на француске школске центре, у најужем језгру Београда округло један век стварају се машиновође. Ђаци Железничке техничке школе (ЖТШ) право из учионица и клупа у Улици Здравка Челара 14, готово одмах по матури, седају за команде не само било ког обичног већ и брзог воза. У једној од најстаријих средњошколских установа у Србији уз машиновође образују и стручњаке за управљање и организовање железничког саобраћаја, транспорта и телекомуникација, као и раднике задужене за бригу о безбедности железнице. Уписом прве генерације ученика Државне саобраћајне железничке школе, у којој је било чак и 13 девојчица, октобра 1922. године настављена је, у виду формалног образовања, традиција обуке железничких радника у земљи, сада већ дужа од 130 година.

Садашњи директор школе Златко Радосављевић наглашава да је у питању јединствена установа у Србији, с наставним кадром и неопходним средствима за образовање ученика свих профила у железничком саобраћају, кроз квалитетан практичан рад. ЖТШ је позната као један од лидера дуалног образовања код нас и то захваљујући пароли да ослањајући се на прошлост, размишљају о будућности. Зато од ове школске године имају пет нових, модернизованих образовних смерова, у које су уз саобраћајне убројани и електротехнички, па сада имају и Техничаре телекомуникационих технологија. Али убедљиво најтраженије занимање за које школују ђаке, и то не само у Србији већ и у Европи је техничар вуче – машиновођа.

– Посао машиновође је веома захтеван и одговоран. Управљање вучним возилом можемо поверити само стручно оспособљеном и здравствено способном раднику. Зато је ово занимање веома цењено и тражено у Европи и свету. После школовања у Железничкој техничкој школи, машиновођа иде на праксу, након које полаже стручни испит као сертификат да је спреман да управља локомотивом – појашњава директор Радосављевић и додаје да ђаке обучавају на блок часовима у сарадњи са а. д. „Железнице Србије”.

Сваки машиновођа у малом прсту мора да има техничке прописе о конструкционим карактеристикама воза, саобраћајне прописе и правила службе вуче. Дужност му је да припреми воз пре него што га покрене, брине о његовој техничкој исправности и да у току вожње поштује наређења која му стижу са сигнално-сигурносних и телекомуникационих уређаја. Уз све то он надзире свог помоћника, али и матуранте који му дођу на обуку у воз.

– У наредном периоду, уз модернизацију српских железница, планирано је да шаљемо ђаке на практичну наставу у најразвијеније железничке управе у Европи. Тамо би требало да их усаврше за широк спектар најмодернијих занимања која обухватају и управљање најновијим брзим возовима, попут „Сокола”, или и оних какве ће имати београдски метро. Иза нас је дуга традиција, а испред будућност пуна промена, којима се стално прилагођавамо – истиче Златко Радосављевић.

Уз популарног машиновођу имају, каже, и смерове који су битни за железницу, али за које не влада баш довољно интересовање. Због тога ове године нису ни уписали одељење Техничарa за безбедност железничког саобраћаја, већ само имају ученике у другом разреду, док су спајањем Техничара управљања железничким саобраћајем и Транспортних техничара успели да направе комбиновано одељење. У Железничку техничку школу долазе ученици из целе Србије, а смештај добијају у ђачком дому у склопу установе. Према речима Тање Антонијевић, наставнице српског језика и књижевности, многима од њих већ су преци били железничари, па овим образовањем често настављају породичну традицију.

– Љубав према возовима и железници после неколико година проведених у ЖТШ-у постаје само јача. Оно што потврђује квалитет нашег рада јесу задовољни родитељи који нам често укажу поверење када после првог, упишу и друго дете у нашу школу, знајући да ће у безбедној и креативној средини стећи знања неопходна и за посао, али и за живот – наглашава наставница Антонијевић.

Њена колегиница Вишња Минчев, наставница енглеског језика, додаје да је целоживотно учење темељ не само рада професора са ђацима већ и њиховог личног професионалног развоја. Зато су поносни на чињеницу да је петоро наставника ове школе у претходним годинама директно учествовало у изради пројекта државне матуре и тиме омогућило бољу припрему за полагање матурског испита који ђаке очекује на крају наредне школске године.

Милијана Добросављевић, професорка српског језика, подвлачи да је ЖТШ недавно акредитовала и програм „Водич за безбедност ученика у дигиталном окружењу”.

– Од актуелне школске године учествујемо у Еразмус плус пројекту мобилности у области стручног образовања „Нова знања за ново доба железнице”, у оквиру кога су четири ученице завршног разреда, у друштву школског психолога недавно боравиле у италијанском граду Торнаречо – наводи даље успехе Добросављевићева.

Захваљујући четворма маштовитим, сада већ бившим ученицима ове школе, под менторством Бориса Јашовића, наставника грађанског васпитања, у оквиру новинарске секције, сваког радног дана већ седам година на екрану у школском холу емитују се зидне електронске новине. Њиховим креирањем ђаци негују тимски рад и таленат за писање. А да га имају, успешно су доказали одмах по оснивању необичног листа када су на конкурсу за креативне и иновативне радове ученика средњих школа у пројекту Инфо-центра „Европски дневник”, Европске уније, освојили прву награду у категорији фото-репортаже. Победили су у конкуренцији 22 средње стручне школе и гимназије из Србије.