Све је више судских поступака за корупцију

Руковођење највећим судом овог ранга у Републици Србији који има више од 600 запослених са 117 судија, али и највећи број предмета за које је јавност нарочито заинтересована, подразумева велику одговорност, ангажовање и посвећеност с обзиром на то да је распон законских овлашћења председника суда изузетно широк. – Изазови су перманентни, будући да се током читавог мандата као судија и председник суда сусрећем са најтежим облицима организованог криминала у овом делу Балкана, каже у интервјуу за „Политику” Александар Степановић.

Поред медијски актуелних предмета који предуго трају, председник највећег суда на Балкану говори о поступцима који се воде против окривљених за корупцију, о све мањој заинтересованости младих да раде у правосуђу и да ли ће судијски закони који треба да почну да важе од фебруара донети бољитак грађанима.

У фебруару треба да ступе на снагу нови судијски закони. Како оцењујете њихова досадашња решења? Хоће ли, заиста, Србија добити боље и квалитетније правосуђе које ће вратити поверење грађана?

Понуђена решења у сету нових правосудних закона, ослоњена су на начела на којима почива савремено демократско друштво, која су грађани препознали тако што су на референдуму подржали уставне промене у области правосуђа. Позитивно мишљење Венецијанске комисије, да ће се новим прописима унапредити рад правосуђа, важна је полазна основа за јачање поверења грађана у рад правосуђа, а реализацијом јавних расправа поводом њих обезбедиће се отворенији рад и правна сигурност у погледу чињенице да су промене које нам предстоје за добробит грађана. Да ли ћемо овим изменама добити боље и квалитетније правосуђе – показаће време, а обавеза свих носилаца јавне власти је да у свом раду настоје да очувају интегритет правосуђа.

Како коментаришете дужину трајања поступка у предметима познатијим као „Јовањица два”, „Ваљевска група” и у предмету који се води против окривљеног председника ФК Црвена звезда Звездана Терзића?

Председник суда нема овлашћења да се меша у ток поступка па самим тим ни у дужину његовог трајања. Он може евентуално да размотри притужбу странака или других учесника у поступку уколико они сматрају да се одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав утицај на његов ток. Свакако јавност ни на који начин није остала ускраћена за одговор из којих разлога поступци трају дуго, будући да су судије у наведеним предметима редовно одговарале на новинарске упите у погледу дужине трајања поступка и разлозима за одлагање суђења.

Један од проблема одлагања рочишта је процесна недисциплина странака и са тим се све чешће суочавамо током трајања поступка. На тај проблем указала је и Европска комисија у свом извештају о напретку Србије за 2022. годину, чији су представници имали прилику да се на састанку одржаном у Вишем суду у Београду упознају са свим законским могућностима које судије користе како би предупредиле опструкцију поступка. Међутим, примена наведених механизама остаје у домену самосталног и независног одлучивања судије који управља поступком.

У току је поступак против Вељка Беливука, Марка Миљковића и осталих окривљених припадника ове организоване криминалне групе. Најпре су се појавиле спекулације да је судији Зорани Трајковић, која је првобитно требало да води овај процес, предмет додељен у рад прекоредно, а потом и да садашња председница већа Винка Бераха Никићевић ускоро одлази у пензију. Да ли је то тачно?

Поводом наведених спекулација Виши суд у Београду је правовремено информисао јавност о додели предмета у рад поступајућем већу, као и о заказаним рочиштима. Неистинит је навод да је првобитно случај „Беливук” био прекоредно додељен судији Зорани Трајковић, с обзиром на то да председник одељења води рачуна о равномерној расподели предмета. Ово све из разлога што у Посебном одељењу за организовани криминал не постоји рачунарски алгоритам за доделу случајева. Предмет је сходно наведеном уместо дотадашњем петом већу, којем председава судија Зорана Трајковић, додељен првом следећем по реду – шестом већу Посебног одељења за организовани криминал и то председнику већа судији Винки Берахи Никићевић, а све услед здравствених разлога и дуже привремене спречености за рад претходно одређеног председника већа.

Колико је тешко бити на челу највећег суда на Балкану и шта чини највећи проблем у његовом функционисању?

Виши суд у Београду има довољан број судија, међутим хронична оптерећеност рада суда нема везе са бројним стањем судија већ са системским проблемима који произлазе из широке надлежности овог суда, ако имамо у виду искључиву надлежност Посебног одељења за организовани криминал и Одељења за ратне злочине, поступање у предметима високотехнолошког криминала за целу територију Републике Србије, али и искључиву надлежност овог суда да у првом степену одлучује у медијским споровима. При томе је драстичан раст броја новопримљених предмета, током претходних неколико година у другостепеној грађанској материји у односу на период пре 2016. године, постао хронично стање које се неминовно рефлектовало на резултате рада суда као целине. Наиме, огроман прилив предмета, који је између осталог, последица увођења нових надлежности и великог броја такозваних масовних парница пред нижестепеним судовима у банкарским споровима, које по изјављеним жалбама долазе на одлучивање пред овај суд, објективно онемогућава судије другостепеног грађанског одељења да решавају већи број старих предмета. То је и констатовано у годишњем извештају о раду судова у Републици Србији за 2021. Поред тога, рад судија отежан је и чињеницом да знатан део прилива предмета у другостепеном грађанском одељењу чине хитни предмети. Стога, бржа доступност правде грађанима постиже се равномерном расподелом стварне надлежности у Републици Србији, а на првом месту београдског правосуђа, што се искључиво може остварити изменама и допунама закона.

Као председник суда сам се током ове године у неколико наврата обраћао захтевом за делегацију надлежности председнику Врховног касационог суда са подробном анализом оптерећености рада другостепеног грађанског одељења, будући да у овом тренутку сваки судија дужи 3.000 предмета у раду, а читаво одељење укупно 75.000, услед чега грађани на одлуке по жалбама чекају и по неколико година. Међутим до данас нисмо добили одговор. Каква је ситуација са судијским помоћницима?

У погледу судијских помоћника наглашавам да их је недовољно, с обзиром на број судија, али то није случај само у Вишем суду у Београду, то је проблем комплетног српског правосуђа. Приметно је све мање интересовање младих правника за рад у правосуђу, те да исти своја животна опредељења усмеравају на друге правосудне професије (адвокатура, нотари, јавни извршитељи). Исто важи и када је реч о судијским приправницима који се услед недовољне новчане надокнаде за рад у суду, изузетно ретких јавних конкурса опредељују за професионално усавршавање у приватном сектору. Реално је да ће београдско правосуђе, ако се овакав тренд настави, у предстојећем временском периоду остати без знатног правосудног подмлатка.

Велику буру у јавности изазвала је ваша изјава да пред вашим судом нема поступака због високе корупције. Шта је разлог томе? Колико се процеса због корупције води пред Вишим судом? Која је структура кривичних дела? Колико трају суђења?

Заиста је тачно да је поменута изјава изазвала буру у јавности, али немојте заборавити да је недуго након тога процесуирано неколико организованих криминалних група у сарадњи са европским институцијама за примену закона. Такође, и број поступака пред антикоруптивним одељењем овог суда је у сталном порасту. За сада можемо говорити о позитивним помацима, али исто тако треба подвући да је реч о трајном процесу који захтева снажнију сарадњу између државних органа у различитим фазама кривичног поступка.

Пред овим судом за сада се воде процеси против бивших руководилаца појединих београдских општина и градских функционера и то за кривична дела злоупотребе службеног положаја одговорног лица, трговине утицајем и мањи број поступака у погледу злоупотребе јавних набавки. Суђења се пред антикоруптивним одељењем заказују у разумним роковима у просеку од 40 дана.

Недавно је у Београду одржан састанак антикоруптивних одељења при вишим судовима и тужилаштвима у Републици Србији. Пошто су први пут присуствовали председници кривичних одељења четири апелациона суда у Србији, као и портпароли судова и тужилаштава, до каквих се закључака дошло током састанка и шта су даљи циљеви у раду овог одељења?

Представници пројекта Европске уније „Подршка јачању владавине права у Републици Србији” препознали су досадашње изазове са којима се сусрећу посебна одељења за сузбијање корупције и успешно су реализовали други по реду радни састанак четири посебна одељења при вишим судовима и вишим јавним тужилаштвима у Републици Србији, који је одржан у Београду, с обзиром на то да је овогодишњи домаћин био Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције. Уз присуство великог броја учесника и први пут председника кривичних одељења сва четири апелациона суда у Републици Србији, уочена је потреба за одржавањем оваквих састанака јер се на тај начин успоставља боља комуникација између четири антикоруптивна одељења у циљу уједначавања праксе у поступању, док је отворен рад постао предуслов за јачање поверења јавности у функционисање правосудног система али и начела владавине права и осталих постулата на којима почива демократско друштво.

Судије и тужиоци имали су прилику да, након што је јавни тужилац града Франкфурта, покрајина Хесен, представио примере добре праксе из истрага и суђења за кривична дела привредног криминала и корупције у СР Немачкој, размене мишљења и искуства у свом раду, али и да се упознају са упоредно-правном праксом у погледу кривичног дела прања новца.

Препознајући потребу за већом отвореношћу ка грађанима достављањем благовремених, тачних и прецизних информација о предметима за које је јавност заинтересована и објављивањем постигнутих резултата посебних одељења на интернет презентацији судова, реализацији овог састанка допринели су и портпароли који ће у наредном периоду имати прилику да на заједничком састанку израде смернице за стандардизацију поступања када је реч о достављању тражених информација, али и да изграде примере најбоље праксе.