БРИСЕЛ – Генерални секретар НАТО пакта Јенс Столтенберг, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Савета ЕУ Шарл Мишел су јутрос, у НАТО седишту у Бриселу, потписали трећу Заједничку декларацију између ове две организације. На прес конференциији која је уследила, они су подржали и поздравили војну помоћ коју су најавили Француска и Немачка за Украјину.

„Поздрављам нове најаве од САД, Немачке и Француске који ће да пошаљу нове типове оклопних борбених возила”, изјавио је Столтенберг и додао да је посебно важно да то оружје мора такође да добије „неопходну муницију, резервне делове, тренинг и одржавање система”.

Заједничка декларација има за циљ да појача сарадњу и коодинацију након руске инвазије на Украјину која је, како каже декларација, нарушила европски безбедносни поредак.

За Столтенберга, ова заједничка декларација „потврђује да НАТО остаје основа заједничке одбране и кључна организација за евро-атлантнску безбедност. Али такође признаје вредности способне европске одбране која доприноси нашој безбедности”.

Изазови еволуирају по обиму и величини

Овај документ је кључна тачка за евроатлантску безбедност и стабилност, а НАТО и ЕУ подижу партнерство на виши ниво с обзиром на „претње и изазове” који „еволуирају по обиму и величини” како је изјавио Столтенберг.

„ ЕУ и НАТО сада су спремни да подигну сарадњу на више ниво, а то значи да се окрену према растућој гео-стратешкој конкуренцији, проблему отпорности и заштити критичне инфраструктуре”, истиче шеф Алијансе.

„Режим у Москви жели другачију Европу, хоће да контролише све суседе и за њих демократија и слобода су претње, а то ће имате дугорочне последице на нашу безбедност. Зато морамо да продужимо виталну транс-атлантску НАТО везу и партнерство између ЕУ и НАТО и нашу подршку Украјини”, изјавио је Столтенберг. Он је позвао све земље чланице ЕУ које нису чланице НАТО пакта, да се придруже свим заједничким иницијативама.

Он се нада да ће Финска и Шведска ускоро завршити процес приступања у НАТО и подсетио да се ради о дугом процесу који траје годинама док је за Шведску и Финску тај процес убрзан.

Али је такође изјавио да Турска, која још увек није ратификовала чланство Шведске и Финске у НАТО, „има легитимну забринутости за безбедност, због тога што је овај наш савезник страдао од највише терористичких напада и треба да се поздрави то што Финска и Шведска раде са нашим турским савезником на томе”.

Шарл Мишел је нагласио да Русија није постигла своје очекивање да ће рат у Украјини довести до разједињавања држава чланица ЕУ и НАТО и да се десило супротно.

„Путин је хтео да буде мање НАТО и мање ЕУ, али се десило обратно „више НАТО и више ЕУ. ЕУ такође постаје јача и убрзавамо процес проширења са Западним Балканом, а донели смо и историјску одлуку да доделимо кандидатски статус Украјини и Молдавији и Грузији ЕУ перспективу”.

Заједничка декларација потписана јутрос, наводи да алијанса, „остаје темељ колективне одбране” за своје чланице и ширу евроатлантску област. И додаје да НАТО и ЕУ препознају вредност јаче и способније европске одбране која позитивно доприноси глобалној и трансатлантској безбедности и која је комплементарна и интероперабилна са НАТО-ом, преноси Танјуг.