Проблеми житеља Блока 45

Светла тачка Блока 45 је нови изглед шеталишта, које је после много деценија добило и нове садржаје. Али је невероватно да за ових педесет година нису сређиване пешачке стазе. У посебно лошем стању је главна стаза од МЗ Сава до Нехруове улице, као и сви прилази главном улазу са северне стране ОШ „Бранко Радичевић”. Око хиљаду ученика свакодневно долази у школу провлачећи се између паркираних аутомобила. После најмање кише газе преко бројних бара или кроз блато на травњацима, јер су на сувим деловима – паркирана возила. А у близини је запуштено кошаркашко игралиште, које није у функцији јер се налази поред зграде у којој су јаслице – да не буде буке. Зашто то није видела надлежна служба Општине Нови Београд, па да направи паркинг, кад је већ асфалтирано у близини?

Надлежне службе по више месеци не односе опало лишће. Нема тротоара који би водили до наше лепе пијаце – заузели су их аутомобили, а гаражу је неко претворио у канцеларије. Деца предшколског узраста која живе у пет солитера немају игралиште, већ се играју на бетону с уздигнутим средиштем. Откако је направљена раскрсница с кружним током померен је пешачки прелаз, а за нас са штаповима и штакама много је да заобилазимо цвећару да бисмо дошли до пешачког прелаза, а неће да нам бетонирају стазу. Неко је „паметно” просекао излаз с паркинга иза месаре, па због возила која долазе са три стране из Блока 44 ми пешаци са страхом идемо ка пијаци. Могао је да се просече излаз из Блока 44 право у Нехруову, а не поред пијаце, због чега овај простор сад изгледа као право тркалиште.

Возе ли се општинари икада трамвајем? Требало би да виде у каквом су стању стајалишта: разровани бетон, ноге да се поломе. А код „Делте” – плоче су налик на мозаик. Молили смо да се направи стајалиште код „Роде” како би житељима Блока 45 било лакше да дођу до Поштанске штедионице, а онима из Блока 62 да стигну до дома здравља.

Градоначелник помиње решавање проблема са сплавовима од којих се не види река, а некада смо ђаке водили на обалу да виде бродове, тегљаче, да виде галебове... Имали смо на обали часове ликовног, музичког, физичког... Ко су ти себични и бахати људи који заузеше обале, као да им је то дедовина? Кажу нам да је то у надлежности „Србија вода”. Зар су власници сплавова јачи од државе? За пешаке не може да се направи стаза, а власници кафића избетонираше десетине квадратних метара на зеленим површинама. Надлежни жмуре.

„Зеленило Београд” ревносно сређује околину државних институција, а ми који живимо ван градског језгра као да нисмо Београђани. Као да ми не волимо да имамо лепу околину.

Последњих пет година водили смо битку да за наше малишане обезбедимо љуљашке. Добисмо два држача за по два седишта и један рам за једно седиште. Деце је много и увек су стајала у реду за љуљашку. Изненада, дођоше радници „Зеленила” и скидоше по једно седиште с дуплих рамова. Тако им је наређено. На питање зашто, из управе одговорише: „По правилима Европске уније, ради безбедности деце, не смеју да буду два седишта.” Питам се кад је то „Зеленило” ушло у Европску унију па да мора тако да се влада. Колико знамо, нисмо ни на видику да уђемо у ЕУ. А не морамо ни ући.

На крају, молим надлежне да санирају улегнуће на прилазу згради број 175. Већ деценијама, кад падне киша, морамо да прескачемо преко бара.

Надамо се бољим данима и хвала у име становника Блока 45, нарочито наше деце.

Љиљана Јоксимовић,
учитељица у пензији