Медаља борца за стоти рођендан

И кад човек броји до 100 умори се, а не када иза себе остави толико година. Ипак, има оних који прославе 100. рођендан, а остану витални. Међу њима је и Јованка Виденовић. Она је 29. септембра прославила век постојања, а пре неколико дана примила и Медаљу борца коју су јој уручили генерал-мајор Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а Србије, и секретар ове организације Станислав Рескушић.

До пре само пола године бака Јованка је на свом имању у Војводини узгајала воће и поврће, бринула о винограду и пекла ракију виљамовку. Сада време проводи код породице на Звездари. И ту је својеврсни рекордер јер је, како кажу, један од најстаријих пацијената у звездарском дому здравља.

Тешка су времена била док је Јованка одрастала. Други светски рат је већ закуцао на врата, а окупатор је уништавао све што му дошло под руку. У једном тренутку Немци су спалили село у коме је била, а 1943. године су јој погубили оца. Али то ју је само учврстило у уверењима.

– За покрет сам радила од почетка револуције, под доста тешким условима у селу Бешенову. На почетку рата имала сам свега 18 година. Али, у то време ми нисмо били млади. Рат је учинио да прерано одрастемо. Цео рат провела сам као политички комесар и председник СКОЈ-а у Иригу и Сремској Митровици. Већ од 1943. године почела сам да радим са омладином, а крај рата дочекала сам на високим партијским дужностима. Након тога следио је период обнове земље и то су и за мене и за све моје другове и другарице биле године рада. Не, нисмо се ми тада уморили. Радили смо с великом љубављу и наставили тако целог живота – каже бака Јованка.

Једно време она је била и председник Комисије за породице и децу палих бораца „Стара Палилула” где се водила брига о 28 мајки и 11 деце палих и умрлих бораца.

После Другог светског рата имала је све предуслове да добије статус носиоца „Партизанске споменице”, али је она то одбила. Сматрала је да је доста једна „Споменица” у кући, а њу је већ носио њен супруг Александар.

По завршетку рата бака Јованка је радни век провела као истакнути друштвено-политички радник у ЦК СКС-у (Централном комитету Савеза комуниста Србије). И никада се није гурала у прве редове, никада за себе није тражила никакве привилегије… чак је рекла да она није друштвено-политички радник, већ земљорадник.

Како кажу у СУБНОР-у Србије, бака Јованка је један од представника предане, честите, вредне и моралне генерације која ништа није тражила за себе, већ је увек гледала како може да допринесе просперитету заједнице у којој живи и којој припада.

Иако је кроз живот, рат и рад добила многа одликовања, посебно је, каже, поносна на то што јој је рођендан честитао председник државе и што је добила Медаљу борца, коју јој је уручио председник СУБНОР-а генерал Ковачевић.

Пожутеле фотографије из партизанских дана сведоче да је медаља отишла у праве руке, особи која је више него заслужује.