Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Девизне резерве Србије достигле 19,415 милијарди евра

Девизне резерве Србије достигле 19,415 милијарди евра
(А. Васиљевић)

Бруто девизне резерве Народне банке Србије на крају децембра 2022. износиле су 19,415 милијарди евра, што обухвата и средства од 985,6 милиона евра по основу прве транше станд-бy аранжмана који је ММФ одобрио Србији 19. децембра.

Ова средства могу се користити за директно финансирање буџета, ради рефинансирања обавеза Републике Србије или за финансирање текућих буџетских потреба по усвајању релевантног закона, саопштила је НБС.

Ово је уједно и највиши ниво бруто девизних крајем месеца и године од када се прате подаци на овај начин (од 2000. године).

У току децембра бруто девизне резерве повећане су за 2,148 милијарди  евра, док су у целој 2022. години повећане за 2,961 милијарду евра.

На овом нивоу девизних резерви обезбеђује се покривеност новчане масе М1 од 158 одсто и пет и по месеци увоза робе и услуга, што је скоро двоструко више од стандарда којим се утврђује адекватан ниво покривености увоза робе и услуга девизним резервама.

Нето девизне резерве (девизне резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве, обавеза према Међународном монетарном фонду по основу аранжмана и другим основима) на крају децембра износиле су 15,426 милијарди евра и у односу на крај претходног месеца биле су више за 1,207 милијарди евра, док су на нивоу целе 2022. године повећане за 1,722 милијарде евра.

На повећање девизних резерви у децембру утицао је и нето прилив по основу осталих кредита одобрених Републици Србији у износу од 885,8 милиона евра, у највећој мери по основу прилива доларских средстава од Абу Даби Фонда за развој у износу од милијарду долара (945,8 милиона евра).

Значајнији прилив остварен је и по основу интервенција Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту нето куповином девиза у износу од 340,0 милиона евра, док је по основу управљања девизним резервама, донација и по другим основима остварен прилив у укупном  износу од 170,5 милиона евра.

Одливи су остварени по основу нето повлачења девизне обавезне резерве банака у износу од 91,5 милиона евра, као и по другим основима (укупно 32,7 милиона евра).

Ефекат тржишних фактора био је негативан у нето износу од 109,3 милиона евра и у највећој мери резултат је слабљења долара према евру на међународном финансијском тржишту за око 2,8 одсто, преноси Танјуг.

Обим реализоване трговине девизама на међубанкарском девизном тржишту у децембру износио је 998,3 милиона евра и био је за 110,7 милиона евра већи него у претходном месецу.

У 2022. години, у међубанкарској трговини реализовано је укупно 9,776 милијарди евра.

Вредност динара према евру у децембру готово је непромењена, док је у 2022. години динар номинално ојачао према евру за 0,2 одсто.

Ради одржавања релативне стабилности курса динара према евру, у већој мери реагујући на притиске ка јачању динара, Народна банка Србије је на међубанкарском девизном тржишту у децембру нето купила 550 милиона евра док је у 2022. години нето купила милијарду евра.

Током прва четири месеца 2022. године Народна банка Србије је нето продала 2,27 милијарди евра услед снажних депрецијацијских притисака чији су основни узрок били фактори из међународног окружења - геополитичке тензије и раст цена енергената.

Захваљујући, између осталог, правовременој и одлучној реакцији Народне банке Србије, обновљено је дејство фактора на страни понуде девиза и од маја су поново преовладавали притисци ка јачању динара, тако да је Народна банка Србије од маја до краја године била нето купац девиза у износу од 3,27 милијарди евра.

На тај начин, Народна банка Србије је и у 2022. години на међубанкарском девизном тржишту сачувала релативну стабилност курса динара према евру и допринела даљем увећању девизних резерви, наведено је у саопштењу.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zaliv.net
Zasto Srbija ne povuce ta sredstva sa zapada u svoje banke ili ulozi u juane ili jos bolje kupi zlato....svi vidimo sta se desi kad zapad odluci da zamrzne necija sredstva. Dakle te pare tamo nisu sigurne
Славиша Гавриловић
Девизне резерве прије двега служе за обезбеђење ликвидности плаћања према иностранству. Код нас првенствено за тезаурисање. Нешто се заради на промјени цијене злата, али ако се задужујемо и плаћамо камату овај износ девизних резерви је контрапродуктиван - девизне резерве су мртав капитал. Стога је потребно смањити износ девизних резерви и усмјерити у инвестиције и робне резерве.
Иван Грозни
А како ће се онда бранити динар? Централна банка нигде не одлучује о инвестицијама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.