Чувари реда на рекама

На једном од патролних чамаца, опремљеном са два мотора, од којих сваки „вуче” 250 коњских снага, полицајцикрећу у поподневни обилазак тока реке Саве, од њихове марине поред Бранковог моста, до Аде Међице. По врелом дану, када су забележене највише температуре у Београду ове године, на њиховом радном месту још је топлијејер, како кажу, изнад ужареног лима њиховог глисера има скоро 50 степени.

У таквим условима, после десетак минута пловидбе возач патролног пловила Емил Јевтић, који се овим послом бави више од 20 година, зауставља узводно од моста „Газела” несавесног суграђанина, због такозваног глисирања и подизања високих таласа.

– Сада ће моје колеге привезати чамац и узети податке возача. Многи успоре глисере када нас виде, а неке само упозоримо преко разгласа да се крећу спорије. Лети најчешће интервенишемо због пребрзе вожње– казује Јевтић, док крајичком ока осматра дивљу плажу на улазу у зимовник Бродоградилишта „Београд”, где се у води налази двадесетак купача.

Његовe колегедодају да је за управљање патролним чамцем потребно добро познавање терена, јер су реке пуне спрудова и стална је опасност да се пловило насуче, или да му се оштети елиса на мотору. Незгодне су и друге препреке, грање и дебели пањеви који чак могу да пробију и труп чамца. Зато је најопасније патролирати ноћу и у време када се на реку спушта густа магла, јер је неке предмете немогуће приметити на радару.

– Сада су нам „најинтересантнији” возачи који праве високе таласе и купачи који се неопрезно отисну у дубину на дивљим плажама, на којима нема спасилаца и које су пуне опасних подводних олупина, спрудова и вирова. Реагујемо увек, када стигне нека дојава. Највише нам, осим колега из полиције, помажу рибари и пецароши, обавештавајући нас о свим сумњивим детаљима које примете у води и на мостовима – коментарише један од чланова посаде патролног чамца.

Припадници речне полиције учествују и у сузбијању кријумчарења и других криминалних радњи на пловном путу и у приобаљу Саве и Дунава,извлачењу лешева из воде, пружању помоћи приликом бродских несрећа како би се очувала безбедност на води. Ова служба запошљава више од 80 људи у униформи, а опремљена је са три патролна пловила, једним спасилачким чамцем са гуменим облогама, једним старијим моделом чамца марке „волво”, намењеним обиласку и извиђању, који је у употреби од 1983. године, као и једним најновијим воденим скутером.

(/slika2)– У нашој надлежности су међународни пловни путеви и то 86 километара тока Дунава, 61 километар тока Саве до њеног ушћа и 226 километара њиховог приобаља. Понекад дејствујемо и у сарадњи са другим државним органима. Често су то акције против кријумчара којих највише има у најзабаченијим и најнеприступачнијим деловима простора, под нашим надзором . Углавном сузбијамо илегални транспорт акцизне робе, а у највећем броју случајева су то нафтни деривати, док смо ранијеимали великих проблема са дуванским производима – објашњава Саша Стефановић, командир Полицијске испоставе за безбедност на рекама, како се од 2006. године званично назива речна полиција.

Оосим сузбијања кријумчарења, једна од најважнијих обавеза ове службе, регулисање воденог саобраћаја на пловним путевима. До великог броја интервенција долази услед глисирања које је, због подизања високих таласа, на Сави забрањено од њеног ушћа све до горњег врха Аде Међице.Брза вожња чамаца опасна је за купаче, може да проузрокује и велику штету сплавовима и чамцима у приобаљу, а у најгорем случају да доведе и до њиховог потапања и људских жртава.

– Извештаје о овим прекршајима прослеђујемо Лучкој капетанији Београд са којом најчешће сарађујемо. У координацији са њом контролишемо и међународне бродове. Озбиљан прекршај представља и управљање пловилом у алкохолисаном стању, које може да изазове много горе последице, него у друмском саобраћају. Због тога се одговорно лице кажњава у случају да има било какве трагове алкохола у крви. Тада нам помоћ, са одговарајућом опремом, пружају колеге из саобраћајне полиције, а пловило које смо зауставили, уклањамо на безбедно место – наводи Стефановић и напомиње да се у сарадњи са запосленима у другим полицијским станицама повремено организује и контрола угоститељских објеката у приобалном појасу.

Најхуманије активности припадника речне полиције су спасавање купача, као и самоубица, који скачу са мостова, или угрожених у бродским несрећама. Према Стефановићевим речима, од почетка 2008. године, његове колеге успеле су да спасу седморољуди, а забележили су и велики број интервенција превентивног карактера.

– Редовно обилазимо дивље плаже којих на нашем подручју има десетак и углавном само упозоравамо купаче који, када нас чују, најчешће излазе из реке, иако ми нисмо овлашћени да им забранимо улазак у воду. На дојаве о покушају самоубиства наши чамци који могу да развију брзину и до 60 километара на час, за неколико минута успевају да стигну на место инцидента. Осим тога, наш задатак је извлачење беживотних тела из воде. Од почетка године забележили смо 17 оваквих случајева –открива Стефановић.

Речна полиција је основана 1946. године, под називом Девета станица народне милиције, а почетком седамдесетих година добила је име 22. станица милиције за речни саобраћај, под командом главног милицијског инспектора Саве Крачуна. Проширене надлежности додељене су јој 1986. године, када је преименована у Станицу милиције за контролу преласка државне границе. Назив Полицијска испостава за безбедност на рекама добила је 2006. године, када је заслужила и признање за најхуманије дело, јер су њени службеници од дављења спасили 15 особа.

Стефановићзакључује да највеће невоље овој служби данас задаје недостатак специјализованих пловила и друге опреме намењених специфичним акцијама и условима рада, будући дањени припадници надгледају веома пространу територију.