Испоставиће се да су они који већ дуго тврде да је Русија ушла у сукоб са НАТО пактом,  били у праву. Без подршке Северно атлантске алијансе  украјинска војска би изгубила борбену способност после седмицу или две. Максимално месец дана, али то је то. Борбе су прогутале целокупан арсенал Кијева са почетка сукоба због чега наставак рата зависи искључиво од  донација Запада. Муниција, топови, ПВО системи, плате...Све осим пешадије.

Пољска је Украјини већ испоручила 230 тенкова Т-72. Варшава сада најављује да ће Кијеву послати  десет  тенкова „леопард 2” након чега ће и друге земље поћи тим путем.  Финска је наводно спремна да донира неколико тенкова „леопард”. И Велика Британија најављује испоруку тенкова. У Лондону нису били прецизни, али Велика Британија у свом арсеналу има само тенкове „челенџер”, укупно  227 примерака. Истовремено, Америка мудро ћути и не предвиђа помоћ у виду тенкова „абрамс”.

У западним војним круговима кружи теорија да би само модерни тенкови помогли Кијеву да одбије велику руску офанзиву која се очекује на пролеће. До тада ће се осушити земља и тло постати довољно чврсто за несметано кретање тенкова. Повремено се могу чути и гласови логике  па тако „Монд" поставља питање ли ће „испорука француских и немачких тенкова гурнути сукоб у додатно заоштравање који би могло да прерасте у директан сукоб са Русијом”.

Маске су пале

Русија је нагласила да ће слање најсавременијих тенкова бити црвена линија. Да буде јаснио, Москва се не боји две или три чете „леопарда” и „челенџера” који на ратишту ионако неће ништа променити. Али, ако НАТО шаље најтежу и најсавременију технику чему више беле рукавице и глума. Маске су дефинитивно пале јер ће „леопарди” и „челенџери” бити искориштени за обуку Украјинаца, за нове, бројније испоруке тенкова.

А, што се тиче самих тенкова, Русији ту и даље нико не може да доскочи. Тенкови настали на основу пројекта Т-72, који иначе чине језгро руских оклопних јединица показали су осетљивост на противоклопне системе који оклоп „буше” из горње хемисфере. Амерички „џавелин” је направљен да експлодира изнад куполе, где је танак оклоп и има више слабих тачки због отвора за посаду. Када пробије оклоп куполе, најчешће долази до активирања бојевог комплета муниције који се у руским тенковима  налази на поду. Руси већ имају средства за отклањање тог проблема али очигледно постоје неке препреке ка широј примени.

Када је реч о директном сукобу тенкова, Т-90 и његова млађа браћа и даље имају одређену предност. Руски тенкови су пре свега мањи, штo их чини тежим циљем. Због тога су и лакши што је на простору источне Европе, од Балтика до Црног мора, значајна предност. Са мањом масом је мања и шанса да ће се заглавити у расквашеном земљишту у јесен и пролеће, или приликом преласка потока и мање реке. Због тога би британски „челенџери” морали да се држе путева јер ће њихова тежина од 65 тона. ограничити могућност употребе. Руски Т-90 је лакши 20 тона и због тога троши мање горива.

Лоше искуство из Сирије

„Челенџер” важи за тенк са најбољом оклопном заштитом на свету, и наводно је само један изгубљен у борби. И то грешком, због погодка из другог тенка истог типа. Али, оно што се упорно прећуткује јесте да је „челенџер” ватрено искуство доживео са ирачким тенковима, старије совјетске генерације, од којих је, чињеница, био бољи. Борбе су тада вођене на чврстом тлу, уз подршку хеликоптера који су били очи оклопних јединица. Да ли је уопште потребно рећи да ирачки тенкисти нису имали такву помоћ.

О „леопарду 2” се зна знатно више. Да се не би бавили техничким карактеристикама које су лако доступне путем интернета, знатно је интересантније напоменути да „леопард”  није никакав супер тенк. Наравно, немачки панцери су одлични али турске снаге су приликом борби код Ал-Баба у Сирији, за само неколико дана изгубиле више од десет „леопарда”. Већина је уништена лаким противоклопним средствима а најмање два су посаде напустиле, иако су били потпуно исправни. Џихадисти су заробили те машине и користили против претходних власника због чега их је турска авијација данима тражила да их уништи. Тада се показало да „леопард” има слабију заштиту на боковима и да је недостатак активног оклопа велика мана.

О „абрамсу” неки други пут.