Лепо лице Панчева не сме да нестане

Панчево – Покренути заједницу и струку у правцу подизања свести о значају културног наслеђа у граду лепих фасада богате декоративне пластике био је радни задатак радионице „Истраживање, архивирање и израда орнаментике Панчева”, ауторског концепта Светлане Каровић Деранић, а резултати су представљени у галерији Народног музеја у Панчеву. Конципирана у три сегмента – делови зидне пластике, фото-документација, цртежи и графика, поставка “Трагом наслеђа, орнаменти заборављено лице града“, је пресек дугогодишњег размишљања током обнове више градских објеката, а поједини су напунили и више од века. Тако посетиоци могу видети оригиналне делове зидне пластике, са репрезентативних објеката Штапске зграде, Хотела „Слобода”  и једне породичне куће старе 120 година, а све прати део фото-архиве настале у току њихове рестаурације. Посебан део изложбе чине радови средњошколаца и студената, полазника радионице.

„Ја сам користила графичку технику суви жиг, која се утискује на мокром папиру, јер мислим да на добар начин дочарава лепоту детаља, а за мотиве сам бирала делове који се налазе у самом врху неколико значајнијих фасада кућа у Панчеву” , каже Катарина Ракић студенткиња одсека графике Факултета ликовних уметности у Београду.

Академска уметница Светлана Деранић, дуго година се истраживачки бави скулптуром, рестаурацијом и педагошким радом, а овога пута окупила је младе уметнике на послу истраживања и архивирања орнаментике који нуди могућност формирања  глиптотеке као дела фонда панчевачког Народног музеја

„Орнаментика Панчева изузетно је врло богата, па гледајући фасаде стичете утисак да сте у неком великом европском граду. Пластика је разнолика, са геометријским, зооморфним и флоралним елементима. Све су то били предлошци за наше младе уметнике да обраде фотографије са терена, начине цртеже, у ствари да развију способности, вештине и интересовања ликовног и примењеног изражавања. Коначно, остају скице за неки будући фонд онога што сада нестаје, а ова заједница морала би да га формира. Базична идеја је да се направи глиптотека, вредна архива гипсаних модела и калупа, који би могли послужити за неке будуће реконструкције градских фасада” , напомиње Светлана Деранић.

Пројекат „Истраживање, архивирање и израда орнаментике Панчева”, подржан од Градске управе, Културно.просветне заједнице, као носиоца пројекта, Завода за заштиту споменика културе Панчево, Градске библиотеке, Дома омладине и  Народног музеја Панчево, није крај размишљања, напомиње Деранићева, већ тек треба да отвори кључна питања  очувања културног наслеђа Панчева, која ће се наћи и укоричена у монографији што се припрема.

„Савремени живот нас мења, живимо у другачијим околностима, архитектура и лице града се такође мењају. Много тога ће, нажалост, нестати. На нама као друштву јесте да предузмемо све што још можемо да се то не деси и да ниједног тренутка не заборавимо на културно благо које смо наследили”, истиче за „Политику” Светлана Деранић.