Lepo lice Pančeva ne sme da nestane

Pančevo – Pokrenuti zajednicu i struku u pravcu podizanja svesti o značaju kulturnog nasleđa u gradu lepih fasada bogate dekorativne plastike bio je radni zadatak radionice „Istraživanje, arhiviranje i izrada ornamentike Pančeva”, autorskog koncepta Svetlane Karović Deranić, a rezultati su predstavljeni u galeriji Narodnog muzeja u Pančevu. Koncipirana u tri segmenta – delovi zidne plastike, foto-dokumentacija, crteži i grafika, postavka “Tragom nasleđa, ornamenti zaboravljeno lice grada“, je presek dugogodišnjeg razmišljanja tokom obnove više gradskih objekata, a pojedini su napunili i više od veka. Tako posetioci mogu videti originalne delove zidne plastike, sa reprezentativnih objekata Štapske zgrade, Hotela „Sloboda”  i jedne porodične kuće stare 120 godina, a sve prati deo foto-arhive nastale u toku njihove restauracije. Poseban deo izložbe čine radovi srednjoškolaca i studenata, polaznika radionice.

„Ja sam koristila grafičku tehniku suvi žig, koja se utiskuje na mokrom papiru, jer mislim da na dobar način dočarava lepotu detalja, a za motive sam birala delove koji se nalaze u samom vrhu nekoliko značajnijih fasada kuća u Pančevu” , kaže Katarina Rakić studentkinja odseka grafike Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Akademska umetnica Svetlana Deranić, dugo godina se istraživački bavi skulpturom, restauracijom i pedagoškim radom, a ovoga puta okupila je mlade umetnike na poslu istraživanja i arhiviranja ornamentike koji nudi mogućnost formiranja  gliptoteke kao dela fonda pančevačkog Narodnog muzeja

„Ornamentika Pančeva izuzetno je vrlo bogata, pa gledajući fasade stičete utisak da ste u nekom velikom evropskom gradu. Plastika je raznolika, sa geometrijskim, zoomorfnim i floralnim elementima. Sve su to bili predlošci za naše mlade umetnike da obrade fotografije sa terena, načine crteže, u stvari da razviju sposobnosti, veštine i interesovanja likovnog i primenjenog izražavanja. Konačno, ostaju skice za neki budući fond onoga što sada nestaje, a ova zajednica morala bi da ga formira. Bazična ideja je da se napravi gliptoteka, vredna arhiva gipsanih modela i kalupa, koji bi mogli poslužiti za neke buduće rekonstrukcije gradskih fasada” , napominje Svetlana Deranić.

Projekat „Istraživanje, arhiviranje i izrada ornamentike Pančeva”, podržan od Gradske uprave, Kulturno.prosvetne zajednice, kao nosioca projekta, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo, Gradske biblioteke, Doma omladine i  Narodnog muzeja Pančevo, nije kraj razmišljanja, napominje Deranićeva, već tek treba da otvori ključna pitanja  očuvanja kulturnog nasleđa Pančeva, koja će se naći i ukoričena u monografiji što se priprema.

„Savremeni život nas menja, živimo u drugačijim okolnostima, arhitektura i lice grada se takođe menjaju. Mnogo toga će, nažalost, nestati. Na nama kao društvu jeste da preduzmemo sve što još možemo da se to ne desi i da nijednog trenutka ne zaboravimo na kulturno blago koje smo nasledili”, ističe za „Politiku” Svetlana Deranić.