Митско четвртфинале

Рукометаши Србије стартују сутра на 28. светском првенству у Пољској и Шведској, са амбицијом да дођу до четвртфинала и шансе да се у квалификацијама за Олимпијске игре 2024. пласирају за највеће спортско надметање.

Четвртфинале и олимпијски рукомет у истој реченици нису срећна комбинација за овај спорт у Србији, од лондонског турнира 2012. године. Нарочито уколико се снимак сусрета који је одлучивао да ли ће Србија или Мађарска за четвртфинале, на Исланд (Мађари га избацили, са голом разлике, завршили четврти), користи пред нова велика првенства да се сагледају лимити нашег рукомета, који је само једном у овом веку дошао до олимпијских висина (од пет могућности).

Србија је водила са два гола разлике 16 минута пре краја, само пет касније било је „+ 3” за ривале, који су славили са 26:23. Тачно 26 година од јединог светског „злата” југословенског мушког рукомета, 1986. у Швајцарској (седам победа без пораза, гол-разлика +23), у финалу са Мађарском – 24:22 (12:12).

„Рекао сам играчима да је пред њима историјска шанса за четвртфинале, сада немам шта да кажем”, била је изјава Веселина Вуковића, српског селектора, актера оног финала из Берна. „Мађари су овога пута одиграли квалитетније, али мислим да смо у нормалном мечу ми јачи.”

Србија ће са Вуковићем у јануару 2013. одиграти и Светско првенство у Шпанији, као последњи велики шампионат који ће завршити са топ десет позицијом (десети) до срећнијих дана, али био је то само ехо освајања сребрне медаље на ЕП у Београду 2012. године. На следећа два светска првенства (2015, 2017) Србија се није ни пласирала (није ни 2021, 2019. била је 18.), а на потоњим европским турнирима био је следећи редослед: 13. (2014), 15. (2016), 12. (2018), 20. (2020), 14. (2022).

Правац српског рукомета наговестило је изостајање са првих великих првенстава од разлаза са Црном Гором (СП 2007, ЕП 2008) и 13. позиција на Европском шампионату 2010, али је континентални шампионат у Београду поделио историју овог спорта у Србији, до 2012. и од 2012. године.

До данас, пета позиција Србије и Црне Горе на Светском првенству 2005. у Тунису, недостижна је за наш рукомет. Селекција СЦГ је у првом делу надметања победила Норвешку са 25:24, Немачку са 25:24 и Катар са 34:26 (директне ривале за четвртфинале 28. СП), па други део одиграла без победе: 26:26 са Шведском, 28:28 са Шпанијом (освојила титулу) и 23:24 са Хрватском (победила Француску за финале), против које је држала три гола предности 14 минута пре краја, када се догодио преокрет (20:21).

Шансу за бод који би донео полуфинале СЦГ, није реализовао Суџум, чији је шут са левог крила, пет секунди пре краја, одбранио Шола. Реакције су биле бурне после меча, али као што је онда рекао хрватски селектор Лино Червар, уз опаску да критеријум јесте био чудан: „И среће треба”.