Викенд у знаку Предића

Нови Сад – Велика монографска изложба посвећена Урошу Предићу у Галерији Матице српске у Новом Саду траје до краја овог месеца, а предстојећи викенд јесте још једна прилика за галеријску посету током које ће моћи и да се чују, као и преведу на знаковни језик, занимљиви детаљи из живота и тумачења дела сликарског великана.

Изложбу „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” пратиће вечерас од 19 сати, предавање једног од њених аутора, проф. др Игора Борозана. Сутра у 13 и 17 сати, ауторско тумачење изложбе даваће др Снежана Мишић, музејска саветница, при чему ће друго вођење бити симултано превођено на знаковни језик. За недељу, 15. јануара, у 13 и 17 сати, заказана су кустоска вођења.

Изложба је отворена прошлог октобра и уз приказано стваралаштво Предића, једног од најистакнутијих националних сликара, Галерија Матице српске обележава свој јубилеј, 175 година од оснивања.

Како у њој наводе, стварајући непрекидно више од осам деценија, Урош Предић је оставио изузетно богат уметнички опус са више од 1.700 дела, у којем је остварио високе домете. Изложба обухвата преко 140 експоната – више од 100 Предићевих дела, документарну грађу о уметниковом животу, његове портрете које су начинили пријатељи уметници, као и документарни филм у режији Блажа Поповића.

Под Галеријским кровом окупила су се уметничка дела из различитих колекција из земље и иностранства која ће публици пружити увид у животне, стваралачке и тематске просторе Уроша Предића. Поред уметничких дела из Народног музеја Србије, Народног музеја Зрењанин, Матице српске, Музеја Српске православне цркве, Музеја града Београда, Факултета ликовних уметности у Београду, Националног музеја модерне умјетности из Загреба, и многих других, на изложби се налазе и дела из приватних колекција од којих већина до сада није била излагана па самим тим ни доступна широј јавности.

Кроз неколико целина: анегдотски и социјални жанр, религиозно сликарство, портрети, теме из националне историје, везе са Матицом српском, представиће се Предићева основна тематска опредељења. Међу изложеним сликама су и оне кључне, најпознатије: Девојка на студенцу, Косовка девојка, Надурена девојчица, Весела браћа, Сироче на мајчином гробу, Херцеговачки бегунци и многе друге.

Kласик у српском сликарству 

Након периода формирања у Орловату, Бечу и Београду, Урош Предић се трајно преселио у српску престоницу 1909, указује Борозан у кратком тексту који најављује вечерашње предавање и наставља: „Предићев живот се коначно заокружио. Недуго по смрти вољене мајке и дугог периода сете, Предић је у раду пронашао излаз из душевног стања опхрваног елегијом и тугом. У свом београдском атељеу у Светогорској улици, Предић је наставио да са несмањеним ентузијазмом континуирано ствара ликовна дела. Варирање познатих тема и непрегледни број портрета представника српског грађанства, као и ликовно уобличавање бројних иконостаса није довело до окоштавања његовог сликарства, о чему сведочи и велики број изузетно инвентивних дела. Бројне слике изведене у славу вере и нације, велики број репрезентативних владарских портрета, као и низ монументалних религиозних композиција су манифестовали сликареву способност да у озбиљном животном добу наслика неке од кључних слика српског сликарства, од којих су неке стекле и статус патриотских икона.”

Како Борозан истиче, сликар рођен у Аустријском царству, школован у Двојној монархији, који је стварао и живео у Краљевини Србији, а потом и у Краљевини СХС/Југославији окончао је своје дуго животно путовање у Федеративној Републици Југославији 1953. и протоком времена стекао је статус класика, и то вероватно првог и последњег у српском сликарству.

М. Д.