„Бајрактари” нагризају добре односе Београда и Анкаре

Политички односи између Републике Србије и Републике Турске су веома добри и економски веома садржајни, о чему сведочи и велики број размена посета на високом и највишем нивоу. Током посете председника Републике Турске Реџепа Тајипа Ердогана Републици Србији октобра 2017. године, потписана је Заједничка политичка декларација о успостављању Високог савета за сарадњу између Републике Србије и Републике Турске чиме су односи две земље подигнути на виши ниво.

Председник Републике Србије Александар Вучић је посетио Анкару када је реализован и трећи састанак Високог савета за сарадњу 18. јануара 2022. Председник Републике Турске Реџеп Тајип Ердоган је учинио званичну посету Републици Србији октобра 2019. године и том приликом је одржана друга седница Високог савета са сарадњу.

Ипак, све бољи односи две државе су у сенци понашања Анкаре која је била друга држава која је признала независност тзв. Косова, а данас је један од најагилнијих у међународној заједници да овај део Србије уђе у разне међународне организације.

Веома добри односи готово је извесно биће нарушени, зато што је Турска одлучила да дроновима „бајрактар” наоружа Приштину. Тим поводом, председник Србије Александар Вучић је коментаришући ове најаве рекао:

„То за нас није ни лака ни лепа вест. Када Турци кажу да ће ‘бајрактаре’ дати Приштини, то ће несумњиво утицати на наше односе, иако веома поштујемо председника Ердогана”, рекао је Вучић.  и додао да, по међународном праву, Турска то нема права да уради.

Русија и Турска

Коментаришући односе две државе директор Центра за проучвање глобализације Дејан Милетић каже за „Политику” да су исти као односи Русије и Турске. Каже да ту може да се повуче паралела јер дају дронове „бајрактаре” Украјини, а истовремено гледају да посредују у мировним процесима.

„Такође, Анкара баштини све бенефите сарадње са Москвом када је реч о енергетици. Турска дипломатија се показала као врло комплексна и више векторска. Нема ту никакве наивности, јер је реч о прагматичној и зрелој политици која се састоји у томе да турска жели да буде битан фактор у овом делу Европе и да значајно утиче на наш регион, како политички, тако и економски”, каже Дејан Милетић.  

Србија и Турска

Према евиденцији НБС (у периоду 2010-2021) са уложених 220,9 милиона евра Турска се налази на 21. месту највећих страних инвеститора. Према званичној евиденцији, Турска је на седмом месту по броју број реализованих инвестиционих пројеката (са уделом од 3,8 одсто).  Према истом извору турски инвеститори у Србији тренутно запошљавају нешто више од 6.000 радника.

Значајнији прилив инвестиција из Турске је евидентиран почев од 2015. када је текстилни сектор био доминантан за турске инвеститоре да би данас турске компаније биле присутне не само у текстилној, већ све више и аутомобилској, грађевинској и машинској индустрији, банкарству и туризму. Према подацима НБС, чак 70 одсто укупних СДИ из Турске је реализовано у периоду 2018-2021.

У 2021. укупна трговинска размена између Србије и Турске је забележила раст од 31,2 одсто у односу на 2020. и износила је 1,73 милијарде евра. До раста је дошло искључиво захваљујући повећању увоза из Турске, јер је извоз забележио пад од 8,7 одсто (са 317,3 на 289,7 милиона евра), а увоз раст од 43,8 процената (са 1.002,9 на рекордних 1.442,1 милиона евра). Покривеност увоза извозом била је свега 20,1 одсто.