За пет маскота 40 долара

Власник мале продавнице сувенира у пекиншкој улици Вангфуингнедавно се похвалио новинарима листа „Чајна дејли” да је само у првих шест месеци пре почетка Олимпијских игара зарадио пет милиона долара. Продаја ће нарочито порасти последњих дана овог спортског догађаја, нада се поносни власник омање радње у којој може да се купиоловка за један долар, али и медаља од правог злата вредна 30.000 америчких долара. За пет маскота Олимпијаде код овог продавца потребно је издвојити 40 долара, што је за просечног кинеског потрошача врло скупо.

Није овај пекиншки трговац једини кинески предузетник који ових дана задовољно трљају дланове. Само током првог дана Олимпијаде, судећи по извештају компаније „Виза”, туристи су у главном граду Кине и то пазарећи само пластичним новцем потрошили 10 милиона евра, што је за 11 процената више него истог дана прошле године. Овакво разигравање тржишта предвиделе су и банке, па су уочи манифестације инсталирале 90.000 банкомата и потписале уговоре са 216.000 трговаца. Извештаји из трговина показују да највише троше амерички туристи, затим посетиоци из Јапана, Хонгконга, Јужне Кореје и Велике Британије. Засад је познато да је пре отварања овог догађаја приход од продаје производа са олимпијском симболиком у Кини достигао 700 милиона долара. Организатори се надају да ће поставити нов светски рекорд када су посреди приходи од Олимпијских игара, а своја очекивања мере у милијардама америчких долара. У блиској прошлости једино су Сједињене Америчке Државе успеле да зараде на организацији Олимпијских игара. Управо то показује извештај инвестиционе банке „Морган-Стенли” који се односи на период од 1956. године, у коме се каже да само игре у Атланти, одржане 1996, нису довеле до успоравања америчке привреде. Последње игре, организоване пре четири године у Атини, Грке су коштале осам милијарди евра, после чега се тамошња привреда борила са огромним јавним дугом. И док многи Кинези нису претерано одушевљени због економског сценарија који ће уследити, Фан Ганг, саветник кинеске владе и директор Националног института за економска истраживања, уверен је да то што су многе земље „имале потешкоћа после гашења олимпијског пламена” не значи да ће се исто десити и Кини. Оцена јапанског Номура института за финансијска и економска истраживања је да би кинеска привреда могла да расте по стопи од око 10 процената и после Олимпијаде.

Олимпијске игре у Пекингу убедљиво су најскупље у историји ове манифестације. Кина је у њихову организацију уложила 37 милијарди долара, а процењује се да ће до краја манифестације завршни рачун бити 40 милијарди долара. Цифра би била много већа да није изузетно јефтине радне снаге. На изградњи стадиона, пропратних објеката, аутопута Кина је ангажовала пола милиона волонтера. Интересантно је да је Кина у старту планирала да на организацији Олимпијских игара потроши три милијарде долара. Изградња нових спортских борилишта и пратећих објеката коштала је око 1,2 милијарде евра, од чега је 350 милиона потрошено само на централни стадион, познатији под надимком „Птичје гнездо”. Огромна средства издвојена су и за изградњу Олимпијског села, које чини безмало 400.000 квадратних метара стамбеног простора, а у коме за време Игара бораве такмичари. Само за изношење ђубрета из Олимпијског села, као и за његово складиштење, издвојено је више од 100 милиона евра. Осим на побољшавање хигијенских услова, огромне своте новца отишле су и за јаке мере безбедности.