Za pet maskota 40 dolara

Vlasnik male prodavnice suvenira u pekinškoj ulici Vangfuingnedavno se pohvalio novinarima lista „Čajna dejli” da je samo u prvih šest meseci pre početka Olimpijskih igara zaradio pet miliona dolara. Prodaja će naročito porasti poslednjih dana ovog sportskog događaja, nada se ponosni vlasnik omanje radnje u kojoj može da se kupiolovka za jedan dolar, ali i medalja od pravog zlata vredna 30.000 američkih dolara. Za pet maskota Olimpijade kod ovog prodavca potrebno je izdvojiti 40 dolara, što je za prosečnog kineskog potrošača vrlo skupo.

Nije ovaj pekinški trgovac jedini kineski preduzetnik koji ovih dana zadovoljno trljaju dlanove. Samo tokom prvog dana Olimpijade, sudeći po izveštaju kompanije „Viza”, turisti su u glavnom gradu Kine i to pazareći samo plastičnim novcem potrošili 10 miliona evra, što je za 11 procenata više nego istog dana prošle godine. Ovakvo razigravanje tržišta predvidele su i banke, pa su uoči manifestacije instalirale 90.000 bankomata i potpisale ugovore sa 216.000 trgovaca. Izveštaji iz trgovina pokazuju da najviše troše američki turisti, zatim posetioci iz Japana, Hongkonga, Južne Koreje i Velike Britanije. Zasad je poznato da je pre otvaranja ovog događaja prihod od prodaje proizvoda sa olimpijskom simbolikom u Kini dostigao 700 miliona dolara. Organizatori se nadaju da će postaviti nov svetski rekord kada su posredi prihodi od Olimpijskih igara, a svoja očekivanja mere u milijardama američkih dolara. U bliskoj prošlosti jedino su Sjedinjene Američke Države uspele da zarade na organizaciji Olimpijskih igara. Upravo to pokazuje izveštaj investicione banke „Morgan-Stenli” koji se odnosi na period od 1956. godine, u kome se kaže da samo igre u Atlanti, održane 1996, nisu dovele do usporavanja američke privrede. Poslednje igre, organizovane pre četiri godine u Atini, Grke su koštale osam milijardi evra, posle čega se tamošnja privreda borila sa ogromnim javnim dugom. I dok mnogi Kinezi nisu preterano oduševljeni zbog ekonomskog scenarija koji će uslediti, Fan Gang, savetnik kineske vlade i direktor Nacionalnog instituta za ekonomska istraživanja, uveren je da to što su mnoge zemlje „imale poteškoća posle gašenja olimpijskog plamena” ne znači da će se isto desiti i Kini. Ocena japanskog Nomura instituta za finansijska i ekonomska istraživanja je da bi kineska privreda mogla da raste po stopi od oko 10 procenata i posle Olimpijade.

Olimpijske igre u Pekingu ubedljivo su najskuplje u istoriji ove manifestacije. Kina je u njihovu organizaciju uložila 37 milijardi dolara, a procenjuje se da će do kraja manifestacije završni račun biti 40 milijardi dolara. Cifra bi bila mnogo veća da nije izuzetno jeftine radne snage. Na izgradnji stadiona, propratnih objekata, autoputa Kina je angažovala pola miliona volontera. Interesantno je da je Kina u startu planirala da na organizaciji Olimpijskih igara potroši tri milijarde dolara. Izgradnja novih sportskih borilišta i pratećih objekata koštala je oko 1,2 milijarde evra, od čega je 350 miliona potrošeno samo na centralni stadion, poznatiji pod nadimkom „Ptičje gnezdo”. Ogromna sredstva izdvojena su i za izgradnju Olimpijskog sela, koje čini bezmalo 400.000 kvadratnih metara stambenog prostora, a u kome za vreme Igara borave takmičari. Samo za iznošenje đubreta iz Olimpijskog sela, kao i za njegovo skladištenje, izdvojeno je više od 100 miliona evra. Osim na poboljšavanje higijenskih uslova, ogromne svote novca otišle su i za jake mere bezbednosti.