Да ли је Џек могао да преживи бродолом „Титаника”

Прошло је четврт века од биоскопског приказивања култног филма „Титаник” са Кејт Винслет и Леонардом Ди Капријем у главним улогама. Милионски аудиторијум везао се тада за Џејка и Роуз, судбински пар чија се романса догађа и завршава на чувеном, најмодернијем броду предратног времена, који 1912. доживљава потонуће.

Сада, 25 година од настанка чувеног наслова снимљеног по мотивима истинитог догађаја, аутори остварења на челу са цењеним редитељем Џејмсом Камероном, доносе пред светску биоскопску публику ремастеризовану верзију, у 3Д формату и 4К резолуцији, издвајајући као куриозитет перфектан звук и кристално јасну слику. „Дотерана” верзија овог блокбастера наћи ће се и у домаћим биоскопима од 9. фебруара.

Многе генерације памте почетак приказивања једног од најромантичнијих филмова светске кинематографије, а две и по деценије касније управо њихови следбеници имају прилику да погледају унапређену верзију филма који слови за „остварење за сва времена”.

„Титаник” Џејмса Камерона је епска акциона драма, настала по мотивима истинитог догађаја која бележи романсу између даме из високог друштва Роуз и сиромашног момка Џејка.

Један од три брода британске компаније „Вајт стар лајн”, као највећи путнички брод икада изграђен до 1912, од кога се очекивала потпуна безбедност, на свом првом путовању од Саутемптона до Њујорка ударио је у ледену санту и потонуо у Северном Атлантику, одневши са собом више од 1.500 живота.

Цењени холивудски редитељ Џејмс Камерон о ком се посебно причало протеклих дана, а највише због успеха његовог најновијег филма „Аватар: Пут воде”, који се тренутно приказује у домаћим биоскопима, снимио је те 1997. године ванвременски хит који је потом одмах освојио 11 награда Оскар, од којих и престижну златну статуу у категорији за најбољи филм године. Ово филмско ремек-дело освојило је публику широм света, а у Србији и Црној Гори до сада га је погледало преко 550.000 гледалаца.

И после четврт века од премијере, ово сада већ култно остварење, које се често и репризира на малим екранима, непрестано диже прашину у јавности. Наиме, у недавном интервјуу који је Камерон дао за светске медије, открио је неке мање познате детаље о снимању овог биоскопског хита. Легендарни редитељ је саопштио да је мало фалило да не ангажује Леонарда Дикаприја или Кејт Винслет, који су после главних улога у овом остварењу учврстити статус неприкосновених звезда у Холивуду.  

Док је размишљао о глумцима који ће играти пар на „уклетом океанском броду”, Камерон је рекао да је првобитно разматрао некога попут Гвинет Палтроу за улогу Роуз, и да је за предложену Винслет сматрао да је превише профилисана за историјске личности.

Било је почетних потешкоћа и са Дикаприом. Млади надобудни глумац није хтео да дође на аудцију јер је то по њему било деградирајуће. Није желео да се пре снимања редитељ увери у хемију између главне глумице и њега, на пробном сету.

Камерон је морао љубазно да објасни Дикаприју, који је тада већ имао номинацију за Оскара за улогу у филму „Шта једе Гилберта Грејпа” из 1993. године, да је реч о огромном пројекту који ће му одузети две године живота и да не жели да га упропасти због доношенјем погрешне одлуке о кастингу. Камерон се присетио како је глумац „запалио сцену” и „постао Џек”, стварајући са Винслетом невероватну енергију која се касније пренела и на велико платно.

Пре нешто више од два месеца водила се и жустра полемика у медијима око кључне сцене у филму – да ли је Џек (Леонардо Дикаприо) могао да преживи кобни бродолом, само да је његова вољена Роуз (Кејт Винслет) направила мало места за њега на плутајућим вратима која су је спасила ледене воде.

Камерон је ставио тачку на ову дебату, како је пренео Си-Ен-Ен, изневши пред јавност резултате „форензичке” студије које су указале на то да плутајућа врата никако нису могла да издрже две особе.

„Урадили смо детаљну анализу са стручњаком за хипотермију који је репродуковао сплав из филма”, рекао је славни редитељ, додајући да су користили „два каскадера који су били исте телесне масе као Кејт и Лео”.

„Ставили смо сензоре свуда по њима и спустили смо их у ледену воду како бисмо тестирали да ли су могли да преживе на различите начине, и одговор је био да није било начина да обоје преживе. Само је један могао”, подвукао је редитељ.

Ова студија ће бити предмет специјалне емисије за Националној географији поводом 25. годишњице „Титаника”.