Да ли је трећи јануарски понедељак најдепресивнији дан у години

Празници су прошли, новчаници су се испразнили, већина запослених вратила се послу, зимски дани су кратки и мрак пада већ око пет поподне, а резултат је – меланхолија која свом тежином пада на трећи понедељак у јануару. Ако је веровати др Клифу Арналу са Кардиф универзитета, 16. јануар је дан који ћемо најрадије желети да преспавамо, јер управо тог дана на „наплату” долазе сви нагомилани дугови и неиспуњена обећања које смо непромишљено давали себи и другима и када већина особа схвата да није у стању да спроведе у дело новогодишње резолуције типа – оставићу цигарете, ослабићу, наћи ћу додатни посао...

Додајте томе и податак да на северној половини хемисфере „царује” зимска депресија, узрокована дефицитом сунчеве светлости, и добићете комбинацију која гарантује меланхолично расположење. Објашњавајући због чега је трећи понедељак у месецу проглашен за најдепресивнији дан године, др Арнал истиче да је то време када стижу рачуни за бахато трошење током новогодишњих и божићних празника и када већина особа долази до депримирајућег закључка да је у дебелом минусу у банци и плусу на кућној ваги, што резултира расположењем на – нули.

– Месец који почиње еуфоричним пољупцима у поноћ и веровањем да ће нам Деда Мраз испунити бар половину жеља које смо замислили у новогодишњој ноћи, завршиће се депресивним сазнањем да су стигли на наплату сви чекови које смо исписивали крајем децембра као да је последњи дан живота, а не старе године, да се сказаљка на ваги није померила у жељеном правцу, да и даље држимо запаљену цигарету у руци и да због минуса на текућем рачуну не смемо да размишљамо ни о викенду на Златибору, а камоли о посети европским престоницама – објашњава психолог Маја Антончић.

Истражујући шта спада у најчешће новогодишње резолуције, психолози су дошли до закључка да је то објављивање рата сувишним килограмима и преоријентација на здраву исхрану, престанак пушења и одлазак на жељена путовања. А управо се ове одлуке најчешће крше, јер захтевају и подразумевају промену животних навика. Узмимо за пример остављање цигарета. Иако никотинска криза није несавладива за просечно храброг мушкараца или жену, национална статистика сведочи да свака трећа особа у Србији не конкурише за хероја и држи запаљену цигарету. Уосталом, сви који су икад покушали да оставе цигарету кажу да су се угојили најмање пет килограма – а то је последње што желите себи да приуштите на почетку нове године.

И објављивање рата сувишним килограмима спада у веома изазовну одлуку јер је треба спровести у „епицентру” српских слава, нових година (и њихових реприза), Божића и празничних прослава. Ако почнете да држите дијету у првим јануарским данима, конкуришете за носиоца златне медаље за мазохизам, уз подсећање да одбијање хране спада у ред личних увреда српским домаћинима. Ништа зато, једите умерено, али – здраво! Мали проблем настаје онда када установите да је потрага за здравом храном на зимској трпези и пијаци немогућа мисија јер вам осим купус салате, киселих краставаца и цвекле на располагању не стоји ниједан савезник у рату за витку линију.

Следећа станица је – фитнес центар, ако вам је остало пара за чланарину, или трчање по оближњим парковима, јер је, како неки кажу, трчање на траци занимљиво колико и гледање скупштинског заседања. Ипак, не дозволите да вас депресија победи.