Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гутенберг није мртав, живео Хари

Ко каже да је Гутенберг мртав? Принц Хари и његова жена Меган седели су на каучу код Опре Винфри, богами је потрајало. „Нетфликс” је снимио документарац о њиховом несрећном краљевском животу, таблоиди су их дограбили много раније, пуштајући на својим сајтовима исечке драме из надреалног акваријума или бескрајног Трумановог шоуа британске краљевске породице. И радо ће наставити.

Дакле, углавном су сви трачеви из златне краљевске крлетке познати, препричани, досољени, набацани слојевима сочних детаља из Бакингемске палате, али свет је био и даље гладан. Шта су чекали? Није ли била довољна Опра, мада жена можда уђе у Белу кућу? Зар је било мало бити јунак документарца највећег планетарног предузећа за забаву и медије по тржишној капитализацији, односно милиона или милијарди претплатника услуга стриминга? Мало ли су били уморни папараци и репортери жуте штампе који потплаћују инсајдере? Обично су то кувари, собарице, возачи и дадиље, који ће за одличну лову оцинкарити своје газде, што уредници таблоида потом распуцавају по сајтовима, као мини-бомбе, које потом краду сви остали и читају са својих мобилних телефона, заглављени у гужви несносне градске вреве мегалополиса, све до далеких села одвојених од цивилизације. Само је важно да ради интернет.

Свет је, међутим, чекао књигу. Видим да је тврдо укоричена. Браво Хари, могуће да ти је ова идеја пала на памет, као јабука Њутну на главу, или је то смислио неко други, а ко би то могао бити, била би посебна тема за нову књигу, са много мистериозних јунака из таме који вуку конце и спремају велику заверу, што већ води у политички трилер.

Али свеједно, несташни војвода из Сасекса је показао да ништа тако не одјекује као исповест на папиру. Аутобиографија принца Харија „Sparе” или „Резерва” је најпродаванија публицистичка књига у историји, боље пролази и од саге о Харију Потеру, дечаку полазнику курса за чаробњаштво и вештичарење имагинарне Хогвортске школе, коју је написала Џоана Роулинг. Госпођа је постала богата као краљица. Од дотичне је, узгред, далеко боље писао Бранко Ћопић, предвиђајући нам да никада нећемо изаћи из зачараног света магарећих година. Прочитајте га још једном, књига је вечна.

Харију не треба лова. Не треба ни Меган, одлично се удала. Обоје су имали на располагању читав интергалактички паралелни дигитални универзум за своје исповести, али књига остаје књига, као вечни запис на хартији, архивиран под посебним бројем у националној библиотеци. Сигуран сам да је папир најбољег квалитета.

Књига остаје у кућама, додуше, кад се нагомилају заузимају доста простора, а нарочито је незгодно транспортовати их током селидбе. Многи су се ушинули због љубави према писаној речи. Зато агенције за селидбе зарађују одлично.

Да се разумемо, неке књиге читамо по десет пута, зависи од укуса, о њима се не расправља, неке су класици светске књижевности, а неке потпуно ђубре. Неке се читају дијагонално, неке од назад, јер људи живе пребрзо и одмах желе да сазнају крај, јер у њему је суштина. Почетак је ионако познат. Неке су писали мајстори склапања речи у смислене реченице, а неке потпуни кретени, али, свеједно је, читајући их, зарањамо у различите светове и у том драгоценом животном тајм-ауту постајемо неко други, одвајајући се од свакодневице. Која није баш најсјајнија.

Фотографија из срећних времена: краљица Елизабета, Хари и Камила, мај 2008. (Фото AP/Ian McIlgorm)

Умберто Еко је тврдио да ко не чита живи само један живот. Онај свој, што није неко нарочито искуство. Углавном је досадно. Читањем, појединац се сели у туђе животе, може слободно заузети место неког хероја, битанге, гангстера, несрећног принца или будућег краља. Ако је баш у бедаку, може да се поистовети са некаквим несрећником тужне судбине. Уколико је забринут због глобалног загревања, потражиће научну фантастику и одлепршати на неку од удаљених планета и, придобијајући наклоност локалног становништва, малих зелених, освојити власт, а потом се као цар вратити у своје родно село. Нека знају да је успео у животу!

Ако му се баш не одлази тако далеко у будућност, може да збрише у прошлост и да бира хоће ли бити витез, Санчо Панса или ренесансни магарац. Избор је широк.

Како млади Хари није писац, јер да јесте заврнуо би рукаве и постао кандидат за Букерову награду, изнајмио је Џ. Р. Морингера, добитника Пулицерове награде за новинарство, такозваног писца из сенке, који је раније написао биографију Андре Агасија. Тај Морингер је касније за „Њујорк тајмс” изјавио да је, проводећи време са Агасијем, а да би му ушао у главу, изучавао Фројда и Јунга. Како понешто знам о тој професији гоуст рајтера, кладим се да је Морингер себи дизао цену и да је фолирао доброћудног Агасија. Морингеру није требао ни Фројд ни Јунг да би провалио Андреа. Било је довољно да гледа његов тенис, па да у његовом ритерну схвати суштину Агасијевог односа са оцем. Савршени ритерн Андре Агасија био је подсвесна реакција на ауторитарног ћалета.

Прича се, а нигде није демантовано, да је писац из сенке зарадио милион долара за Харијеву књигу, мада није разјашњено да ли га је платио војвода од Сасекса или издавач, што је писцу свеједно. Мудри освајач Пулицера схватио је да се од новинарства неће најести хлеба, то је већ опште место, па је одлучио да изнајмљује своју тастатуру, али како је на Западу тај посао уређен, фама о Морингеру је само порасла, што значи да ће му следећи клијент закуцати на врата, нудећи пословну понуду коју неће моћи да одбије.

Ко је његова следећа муштерија? Можда принц од Велса Вилијам лично? Могуће, краљевске титуле и статус стичу се рођењем. Материјал за нову књигу је ту, пред носем, неко ће се већ сетити.

Рекох књигу, јер она је вечна. Ту је, на полици, можда уредно сложена у библиотеци, а можда је набацана на гомилу, али је надохват руке и сам ритуал читања подсећа на племићки. У бадемантилу, али без бодежа који је далеко, у кухињи, узимате је и прочитате неколико страница, док вас не ухвати сан...

Ко год је очекивао сочне трачеве из ове књиге, преварио се. Заправо их нема. Завирите у сваку српску породицу, из центра Београда или љуте провинције, а можете и у последњу рупу на свету. Наићи ћете на исту причу: два брата се готиве, али један увек мисли да је „резерва”, а други је, по избору породице, наследник. Момци се ожене девојкама које очима не могу да се гледају – синдром јетрва и у кући настане хаос. Како је отац едиповац који слуша стару мајку, у међувремену је умрла у дубокој старости, следи мучна оставинска расправа.

Шта је ту ново? Ништа. О томе су писали Бора Станковић, Толстој, Балзак... Зашто не би и Хари, диктирајући мистериозном стенографу, који је потом тонски материјал прослеђивао „писцу из сенке”. Хари је једном књигом учинио да читав свет уђе иза капија краљевства и да схвати како су они у њему већи заробљеници, него они којима владају!

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Александар Новаковић
Браво мајсторе. Браво!
Горан
Све ок, само мало разочарење што крлетка није бар под наводницима,ако већ није кавез .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.