Кина с „Небеском палатом” постаје свемирска суперсила

Дуго је космички програм друге економије света каскао иза Сједињених Америчких Држава. Али не више. У минулој години спајањем трећег модула свемирске станице „Тјенгонг”, или „Небеске палате”, Кина је направила огроман корак на путу да постане и космичка суперсила.

Комплетирањем „Небеске палате” тешке око 100 тона и дуге око 55 метара Кина није само постала трећа држава у свету која самостално управља свемирском станицом. То је био и сигнал за нову етапу у надметању великих сила у истраживању свемира.

„Кина је очигледно у свемиру на дуге стазе и то морамо препознати и у складу с тим реаговати”, поручила је председница Одбора за науку, свемир и технологију Представничког дома конгресменка Еди Бернис Џонсон кад је НАСА тражила већи буџет како би сачувала нарушени примат и успела да 2024. поново пошаље људску посаду на Месец.

„’Тјенгонг’, који кружи изнад Земље на висини од око 400 километара, само је одскочна даска за нове кинеске свемирске подухвате, као што су мисије на Месец и Марс. У показивању своје технолошке моћи који изненађује научнике на Западу, Кинеска свемирска агенција (ЦМСА) планира да у 2023. години у близини свемирске станице лансира телескоп величине „Хабла”, који ће, међутим, имати 300 пута веће видно поље како би се дешифровале тајне удаљених галаксија и истражила природа тамне материје.

Чувено „свемирско руковање” америчког и руског астронаута мисије „Аполо-Сојуз” из 1975. године будило је варљиву наду човечанства да се трка у наоружању међу великим силама неће претворити у трку за доминацију у космосу.

Привидним окончањем хладног рата деведесетих година прошлог века НАСА и „Роскосмос” су удружили снаге да би развили и лансирали Међународну свемирску станицу (МСС). Али рат у Украјини означио је крај сарадње САД и Русије у свемиру. И баш у тренутку кад се за 2030. годину најављује „пензионисање” Међународне свемирске станице, кинеска „Небеска палата” започиње свој живот.

Иако је раних деведесетих година у почецима освајање космоса Пекинг лансирао и америчке сателите, кинеско-америчка орбитална сарадња никада није била толико блиска као између Вашингтона и Москве.

Кина је 2003. године, после САД и Русије, постала постала трећа земља која је помоћу сопствене ракете послала тајконаута у свемир. Десет година спуштала је мисију без астронаута на Месец. Било је то прво слетање на Земљин природни сателит од 1976. Затим је 2019. Кина успела оно што није ниједна од свемирских сила – спустила је модул на другу, тамну страну Месеца.

Овако брз развој кинеске свемирске технологије подигао је тензије на другој страни Пацифика. Позивајући се на забринутост за националну безбедност, амерички Конгрес усвојио је 2011. године „Волфов закон”, који забрањује да НАСА сарађује с Кином на истраживању свемира. Пекинг је тако био искључен из било каквог партнерства на Међународној свемирској станици коју су водили НАСА, „Роскосмос” и Европска свемирска агенција.

Ослоњена на сопствене снаге, Кина је те исте 2011. лансирала свој први прототип свемирске станице „Тјенгон 1”, који је 2018. године завршио своју припремну мисију за подизање праве „Небеске палате”. Иако мањи од Међународне свемирске станице и по дизајну налик совјетском „Миру” из краја осамдесетих година, лансирањем додатног модула за проширење „Тјенгонг” има могућност да постане огроман орбитални комплекс.

И док Пекинг не крије своје свемирске амбиције, из САД стижу упозорења да кинески свемирски програм заправо има војну сврху. Ејми Џеј Нелсон, експерт за свемир и спољну политику у истраживачком центру Института „Брукингс”, сматра да „Небеска палата” као одраз такмичења америчко-кинеског такмичења у још једном домену може додатно да закомпликује односе две земље. Нелсонова за „Вашингтон пост” каже да успостављање свемирске станице није само део кинеских космичких амбиција, већ и одраз онога што Пекинг ради на Земљи, мислећи пре свега на територијалне претензије у Јужном кинеском мору.

У Пекингу се не обазиру превише на ова „упозорења” свог свемирског ривала. Магазин „Нејчер” пише да Кинеска свемирска агенција планира да у наредних десет година на станици „Тјенгонг” спроведе најмање 1.000 научних експеримената. Кинези су врата „Небеске палате” отворили и за земље које су партнери САД. До сада је одабрано девет пројеката из 17 земаља.

Најмање девет експеримената биће спроведено у сарадњи с Уједињеним нацијама, али и Јапаном, Русијом, Индијом и Мексиком, саопштила је Канцеларија УН за свемирска питања. Пројекти укључују посматрање како ДНК мутира у свемиру, али и мапирање звезда. Триција Ларос, професорка са Универзитета у Ослу, водиће експеримент с циљем да утврди може ли бестежинско стање да успори или заустави ширење ћелија рака.

Посебан фокус истраживања у „Небеској палати” биће на учењу о расту и развоју различитих врста биљака, животиња и микроорганизама у космичким условима. Једна студија укључује и покушај размножавања мајмуна у специјалним кабинетима. Само још није сигурно колико ће мајмуни који пристигну на свемирску станицу бити вољни да „воде љубав” далеко од Земље.