За част и бронзу

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 23. августа – Не памти се када је било теже нашој репрезентацији у борби за медаљу. Без најбољег стрелца Шапића, још увек у потпуном шоку после пораза од Америке српски играчи су тренирали, храбрили се пред сутрашњи сусрет с Црногорцима (8,20 ч по нашем времену). Нема сумње да ће ривал бити мотивисанији, психолошки много јачи, јер је његова игра против Мађара за разлику од наше имала и мирис и укус.

– Покушавамо да заборавимо Американце, али... Пробаћемо, када уђемо у базен све може да се окрене. Али тешко је, овакав расплет нисмо очекивали и заиста ће нам бити врло тешко. Рекли смо да је свака медаља успех, нама би бронза била велика, али знам да и Црногорци желе исто, – каже капитен Владимир Вујасиновић.

Проблеми муче Шефика,Удовичића и Прлаиновића али то је уобичајено када је завршница напорног турнира у питању.

– Медаља би нам много значила. Трудићемо се да уђемо у меч максимално мотивисани, шта је ту је. Доста је било кандидата за одличје, а ми смо у позицији да је освојимо. Трудићемо се, – рекао је селектор Дејан Удовичић.

На другој страни велика решеност да се освоји медаља. Владимир Гојковић који одлично игра и поред теже повреде тетиве каже:

– Победиће ко боље преболи поразе. Мислим да смо физички спремнији. Србија је ишла само на злато, а нама је медаља циљ. Ко боље уђе у утакмицу славиће.

Селектор Петар Поробић је већ преболео Мађаре:

– Није у питању мотив, јер медаља увек инспирише. Питање је да ли имамо снаге за ову утакмицу, колико нам је резерви остало, јер смо имали врло тежак пут да стигнемо до ове утакмице.

Д. Стевовић

-----------------------------------------------------------

Шапић сломио ногу

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 23. августа – Александар Шапић је синоћ по локалном времену сломио ногу. Како је саопштено истакнути репрезентативац се оклизнуо низ степенице у олимпијском селу и тако доживео повреду која ће га одвојити од ватерпола у наредном периоду. С њим је у болници до јутарњих сати био др Драган Радовановић. О повреди је одмах обавештен председник Ватерполо савеза Србије Велибор Совровић и око 4.40 ујутру по локалном времену је издато и кратко саопштење.

(/slika2)Шапић није био расположен за разговор:

– Има времена, најважније је да се опоравим.

Чекао је да напори нашег руководства за промену карте дају резултат. Тим- менаџер Дејан Татић је успео да обезбеди у послењем тренутку карте за Шапића и лекара репрезентације др Милана Марковића и они су се преко Минхена вратили у Београд.

– Причао сам са Шапићем. Деловао је врло сталожено, било му је криво што се све то догодило. У серији малера доживели смо још један, – рекао је извршни секретар ВСС Драган Соломун.

Шапића су испратили чланови стручног штаба, представници Олимпијског комитета Србије... Капитену Вујасиновићу је поручио:

– Видимо се. Узмите ту медаљу. Бар нешто.

Тренер Небојша Новоселац је рекао:

– Видело се да му није лако. Остала је још утакмица за бронзану медаљу. Послали смо у Београд и др Милана Марковића. Шапићу је нога у гипсу и свакако да је наш лекар морао да буде са њим.

Др Драган Радовановић је прецизирао о каквој је повреди реч:

– Поломљена је фибула, тања кост у десној потколеници. Било би много горе да је сломљена десна кост фибија, јер она дају чврстину нози. Биће неопходна операција.

На питање колико траје опоравак др Радовановић је рекао:

– У просеку се гипс носи четири до пет недеља. После тога почиње терапија која траје најмање колико и ношење гипса, а можда и неку недељу дуже.

За ватерполисте, ипак, има повољнија околност:

– Пошто тренирају у води они могу рехабилатцију да почну и с лакшим тренинзима.Код њих је ситуација другачија у односу на, да тако кажем, сувоземне спортове.

Дакле, Шапићу после операције предстоје најмање четири недеље гипса и после тога би, релативно брзо, могао да почне с лаганим радом.

За бронзану медаљу сутра против Црне Горе наша репрезентација ће играти без Александар Шапића, а под знаком питања су још тројица ватерполиста. После напорног меча са САД. Денис Шефик има велике проблеме с руком, Андрија Прлаиновић с прстом, а Вања Удовичић са леђима. Много посла за др Радовановића и физиотерапеута Голубовића.

Дејан Стевовић

-----------------------------------------------------------

Пекинг отворио очи

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 23. августа – Пораз од Американаца с 10:5 је много болнији него што заправо изгледа. Ни криви, ни дужни солидни амерички играчи су показали нашим ватерполистима како се игра у полуфиналу олимпијског турнира. Одважно, храбро, тактички перфектно и стрпљиво. Није им било тешко. Срби, велики фаворити у овом сусрету, били су уплашени, кукавички расположени, тактички смушени и потпуно деконцентрисани. Једноставно су игром направили највећи поклон америчкој селекцији.

Вујасиновићеве речи по завршетку меча најбоље говори о томе какво је било издање Србије на такмичењу у Пекингу. Чак и да се освоји бронза она не би могла да покрије силне проблеме који прате наш ватерполо од разлаза са Црном Гором.

– Ако изузмемо утакмицу са Шпанијом све друго је овде било равно катастрофи, – био је директан наш ас, један од оних који је тврдио да га је само жеља за олимпијским златом одражала у форми у протекле четири године.

Без праве атмосфере и чудном, приметно недовољном комуникацијом са стручним штабом није ни било логике да се оствари највећа жеља – златна медаља. Свесно или несвесно захваљујући другим резултатима имали су могућност да бирају препреке на путу до одличја. Урадили су оно што би урадили сви, изабрали Шпанију и САД уместо Црне Горе и Мађарске. Ту нема места замеркама, ако су калкулисали, јер, бар у ватерполу, то сви раде.

(/slika3)Али има места критици психолошке припремљености. После сјаја против Шпаније чак и увек пословично опрезном Владимиру Вујасиновићу се у једном тренутку отело да је остао врло мали корак до финала. Остали су на талону били само очигледно унапред отписани Американци. Не рачунајући Светску лигу 2003, када смо се представили у Њујорку с подмлађеним тимом, Американци нас нису победили пуних 12 година, од Атланте. И то је то. Пекинг је заправо Атланта нашег ватерпола. И тада се није знало ко шта ради.

Како је, ипак, бар за јавност све лепо изгледало у среду, како је све поцрнело два дана касније. Треснули смо о дно и, понављамо, бронза ако се и освоји не може и не сме да покрије све бројне слабости.

Без Икодиновића и Никића Србија још била тим за респект. Али под једним условом, да се додатним напором, максималним заједништвом, спремношћу сви за једног и један за све, покрије неиграње двојице истакнутих асова. Тог напора није било. Старији играчи су били пренервозни, млади преслаби да преузму одговорност на себе.

С Немцима једва просек, против Хрвата дебакл, с Американцима први пут нешто што је личило на игру, против Кине и Италије за заборав, са Шпанцима чиста петица.Против Америке други пут чиста нула. И то је Србија бар када је ватерполо у питању у Пекингу.

Било би лепо да се освоји бронза. Медаља је увек медаља. Али њен сјај би имао вредност само ако би после ње почело да се ради на нови начин.

Дан пред меч с Црногорцима у нашем табору се покушавало да се преживи шок доживљен у сусрету са Америком. Одржан је састанак, затим и тренинг. Свима је било јасно да је потребан огроман напор да би се за мотивисаног ривала спремила најбоља могућа тактика.

– Играмо с осцилацијама. Један меч добро, други лоше. Тешко успевамо да ухватимо наш ритам, – рекао је селектор Дејан Удовичић који јако тешко преживљава све што се догађа у последње време.

Ове дане српски ватерполисти су чекали од 14.маја. Говорили су 100 паклених дана. На крају је заиста био пакао.

– Појма немам ни сада шта нам се догодило. Американце смо увек побеђивали. Попустили смо у најважнијем тренутку, – није крио разочарење Душко Пијетловић, један од малобројних који је у потпуности задовољио на олимпијском турниру.

Ђенова је донела злато у Светској лиги, Малага сребро на Европском првенству. Две медаље до последњег дана Олимпијских игара уз сијасет проблема. Многи би се мењали с нама. Али остаје утисак да су на најважниијем такмичењу, у никад јачој конкуренцији, српски ватерполисти најслабије деловали. Без обзира на коначан исход.

Због тога ће дани после Пекинга донети много анализа. Питање је само коме ће Дејан Удовичић да поднесе извештај. После напрасног одласка Ненада Манојловића Стручни савет више не постоји. Пред ВСС су дани великог спремања.

Д. Стевовић

-----------------------------------------------------------

Кемењ стиже Рудића

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 23. августа – Било би заиста чудо да Американци направе још једно чудо и у сусрету с Мађарском освоје олимпијски турнир. Наше комшије су апсолутни фаворити и тешко да ће дозволити себи луксуз да пропусте треће узастопно олимпијско злато.

На тај начин по броју најсајнијих одличја би Денеш Кемењ стигао Ратка Рудића. Имао би стопостотан учинак: три олимпијаде – три злата. Мађарска је последњи пут изгубила у групи у Сиднеју од Југославије с 10:9 пре тачно осам година.

Занимљиво је да је после злата у Атини Мађарска била увек друга, а недавно у Малаги, на Европском првенству, треће. Кашаш, Бирош, Киш, Сечи и Бенедек су такође кандидати за треће злато. То је до сада пошло за руком само Ђарматију и Карпатију из Мађарске, Радмиловићу, Смиту и Вилкинсону из Велике Британије.

После Игара у Пекингу сигурно остају селектори Денеш Кемењ код Мађара, Црногорац Петар Поробић и Американац Тери Шредер.

Сви остали су или на удару или сами размишљају о сличним потезима. Ратко Рудић је код Хрвата чини се још најсигурнији.Има велико име, причу која се лако гута.Ипак све је више критичара који кажу да Рудић осим злата на СП у Мелбурну није урадио ништа капитално. Аустралијанац Фокс је одлично водио екипу и ближи је останку а то вази и за Шпанца Агилара иако му сезона није била добра.. Драган Јовановић је са Канадом направио велики успех доласком на Игре и за веровати је да ће му бити понудјен нови уговор.

 Алесандру Кампањи се смеши отказ у Грчкој или промена услова уговора и смањење новца за скоро 50 посто. За његове услуге је био заинтересован Посилипо. Приче о повратку на клупу Италије за сада су без основа мада се Паоло Малари жестоко дрма. Хагем Штам већ осам година води Немце, мало је било успеха. Пред Дејаном Удовичићем су дани у којима ће и организација и он одлучивати о даљим потезима.

Д. С.