Za čast i bronzu

Od izveštača „Žurnala”

Peking, 23. avgusta – Ne pamti se kada je bilo teže našoj reprezentaciji u borbi za medalju. Bez najboljeg strelca Šapića, još uvek u potpunom šoku posle poraza od Amerike srpski igrači su trenirali, hrabrili se pred sutrašnji susret s Crnogorcima (8,20 č po našem vremenu). Nema sumnje da će rival biti motivisaniji, psihološki mnogo jači, jer je njegova igra protiv Mađara za razliku od naše imala i miris i ukus.

– Pokušavamo da zaboravimo Amerikance, ali... Probaćemo, kada uđemo u bazen sve može da se okrene. Ali teško je, ovakav rasplet nismo očekivali i zaista će nam biti vrlo teško. Rekli smo da je svaka medalja uspeh, nama bi bronza bila velika, ali znam da i Crnogorci žele isto, – kaže kapiten Vladimir Vujasinović.

Problemi muče Šefika,Udovičića i Prlainovića ali to je uobičajeno kada je završnica napornog turnira u pitanju.

– Medalja bi nam mnogo značila. Trudićemo se da uđemo u meč maksimalno motivisani, šta je tu je. Dosta je bilo kandidata za odličje, a mi smo u poziciji da je osvojimo. Trudićemo se, – rekao je selektor Dejan Udovičić.

Na drugoj strani velika rešenost da se osvoji medalja. Vladimir Gojković koji odlično igra i pored teže povrede tetive kaže:

– Pobediće ko bolje preboli poraze. Mislim da smo fizički spremniji. Srbija je išla samo na zlato, a nama je medalja cilj. Ko bolje uđe u utakmicu slaviće.

Selektor Petar Porobić je već preboleo Mađare:

– Nije u pitanju motiv, jer medalja uvek inspiriše. Pitanje je da li imamo snage za ovu utakmicu, koliko nam je rezervi ostalo, jer smo imali vrlo težak put da stignemo do ove utakmice.

D. Stevović

-----------------------------------------------------------

Šapić slomio nogu

Od izveštača „Žurnala”

Peking, 23. avgusta – Aleksandar Šapić je sinoć po lokalnom vremenu slomio nogu. Kako je saopšteno istaknuti reprezentativac se okliznuo niz stepenice u olimpijskom selu i tako doživeo povredu koja će ga odvojiti od vaterpola u narednom periodu. S njim je u bolnici do jutarnjih sati bio dr Dragan Radovanović. O povredi je odmah obavešten predsednik Vaterpolo saveza Srbije Velibor Sovrović i oko 4.40 ujutru po lokalnom vremenu je izdato i kratko saopštenje.

(/slika2)Šapić nije bio raspoložen za razgovor:

– Ima vremena, najvažnije je da se oporavim.

Čekao je da napori našeg rukovodstva za promenu karte daju rezultat. Tim- menadžer Dejan Tatić je uspeo da obezbedi u poslenjem trenutku karte za Šapića i lekara reprezentacije dr Milana Markovića i oni su se preko Minhena vratili u Beograd.

– Pričao sam sa Šapićem. Delovao je vrlo staloženo, bilo mu je krivo što se sve to dogodilo. U seriji malera doživeli smo još jedan, – rekao je izvršni sekretar VSS Dragan Solomun.

Šapića su ispratili članovi stručnog štaba, predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije... Kapitenu Vujasinoviću je poručio:

– Vidimo se. Uzmite tu medalju. Bar nešto.

Trener Nebojša Novoselac je rekao:

– Videlo se da mu nije lako. Ostala je još utakmica za bronzanu medalju. Poslali smo u Beograd i dr Milana Markovića. Šapiću je noga u gipsu i svakako da je naš lekar morao da bude sa njim.

Dr Dragan Radovanović je precizirao o kakvoj je povredi reč:

– Polomljena je fibula, tanja kost u desnoj potkolenici. Bilo bi mnogo gore da je slomljena desna kost fibija, jer ona daju čvrstinu nozi. Biće neophodna operacija.

Na pitanje koliko traje oporavak dr Radovanović je rekao:

– U proseku se gips nosi četiri do pet nedelja. Posle toga počinje terapija koja traje najmanje koliko i nošenje gipsa, a možda i neku nedelju duže.

Za vaterpoliste, ipak, ima povoljnija okolnost:

– Pošto treniraju u vodi oni mogu rehabilatciju da počnu i s lakšim treninzima.Kod njih je situacija drugačija u odnosu na, da tako kažem, suvozemne sportove.

Dakle, Šapiću posle operacije predstoje najmanje četiri nedelje gipsa i posle toga bi, relativno brzo, mogao da počne s laganim radom.

Za bronzanu medalju sutra protiv Crne Gore naša reprezentacija će igrati bez Aleksandar Šapića, a pod znakom pitanja su još trojica vaterpolista. Posle napornog meča sa SAD. Denis Šefik ima velike probleme s rukom, Andrija Prlainović s prstom, a Vanja Udovičić sa leđima. Mnogo posla za dr Radovanovića i fizioterapeuta Golubovića.

Dejan Stevović

-----------------------------------------------------------

Peking otvorio oči

Od izveštača „Žurnala”

Peking, 23. avgusta – Poraz od Amerikanaca s 10:5 je mnogo bolniji nego što zapravo izgleda. Ni krivi, ni dužni solidni američki igrači su pokazali našim vaterpolistima kako se igra u polufinalu olimpijskog turnira. Odvažno, hrabro, taktički perfektno i strpljivo. Nije im bilo teško. Srbi, veliki favoriti u ovom susretu, bili su uplašeni, kukavički raspoloženi, taktički smušeni i potpuno dekoncentrisani. Jednostavno su igrom napravili najveći poklon američkoj selekciji.

Vujasinovićeve reči po završetku meča najbolje govori o tome kakvo je bilo izdanje Srbije na takmičenju u Pekingu. Čak i da se osvoji bronza ona ne bi mogla da pokrije silne probleme koji prate naš vaterpolo od razlaza sa Crnom Gorom.

– Ako izuzmemo utakmicu sa Španijom sve drugo je ovde bilo ravno katastrofi, – bio je direktan naš as, jedan od onih koji je tvrdio da ga je samo želja za olimpijskim zlatom odražala u formi u protekle četiri godine.

Bez prave atmosfere i čudnom, primetno nedovoljnom komunikacijom sa stručnim štabom nije ni bilo logike da se ostvari najveća želja – zlatna medalja. Svesno ili nesvesno zahvaljujući drugim rezultatima imali su mogućnost da biraju prepreke na putu do odličja. Uradili su ono što bi uradili svi, izabrali Španiju i SAD umesto Crne Gore i Mađarske. Tu nema mesta zamerkama, ako su kalkulisali, jer, bar u vaterpolu, to svi rade.

(/slika3)Ali ima mesta kritici psihološke pripremljenosti. Posle sjaja protiv Španije čak i uvek poslovično opreznom Vladimiru Vujasinoviću se u jednom trenutku otelo da je ostao vrlo mali korak do finala. Ostali su na talonu bili samo očigledno unapred otpisani Amerikanci. Ne računajući Svetsku ligu 2003, kada smo se predstavili u Njujorku s podmlađenim timom, Amerikanci nas nisu pobedili punih 12 godina, od Atlante. I to je to. Peking je zapravo Atlanta našeg vaterpola. I tada se nije znalo ko šta radi.

Kako je, ipak, bar za javnost sve lepo izgledalo u sredu, kako je sve pocrnelo dva dana kasnije. Tresnuli smo o dno i, ponavljamo, bronza ako se i osvoji ne može i ne sme da pokrije sve brojne slabosti.

Bez Ikodinovića i Nikića Srbija još bila tim za respekt. Ali pod jednim uslovom, da se dodatnim naporom, maksimalnim zajedništvom, spremnošću svi za jednog i jedan za sve, pokrije neigranje dvojice istaknutih asova. Tog napora nije bilo. Stariji igrači su bili prenervozni, mladi preslabi da preuzmu odgovornost na sebe.

S Nemcima jedva prosek, protiv Hrvata debakl, s Amerikancima prvi put nešto što je ličilo na igru, protiv Kine i Italije za zaborav, sa Špancima čista petica.Protiv Amerike drugi put čista nula. I to je Srbija bar kada je vaterpolo u pitanju u Pekingu.

Bilo bi lepo da se osvoji bronza. Medalja je uvek medalja. Ali njen sjaj bi imao vrednost samo ako bi posle nje počelo da se radi na novi način.

Dan pred meč s Crnogorcima u našem taboru se pokušavalo da se preživi šok doživljen u susretu sa Amerikom. Održan je sastanak, zatim i trening. Svima je bilo jasno da je potreban ogroman napor da bi se za motivisanog rivala spremila najbolja moguća taktika.

– Igramo s oscilacijama. Jedan meč dobro, drugi loše. Teško uspevamo da uhvatimo naš ritam, – rekao je selektor Dejan Udovičić koji jako teško preživljava sve što se događa u poslednje vreme.

Ove dane srpski vaterpolisti su čekali od 14.maja. Govorili su 100 paklenih dana. Na kraju je zaista bio pakao.

– Pojma nemam ni sada šta nam se dogodilo. Amerikance smo uvek pobeđivali. Popustili smo u najvažnijem trenutku, – nije krio razočarenje Duško Pijetlović, jedan od malobrojnih koji je u potpunosti zadovoljio na olimpijskom turniru.

Đenova je donela zlato u Svetskoj ligi, Malaga srebro na Evropskom prvenstvu. Dve medalje do poslednjeg dana Olimpijskih igara uz sijaset problema. Mnogi bi se menjali s nama. Ali ostaje utisak da su na najvažniijem takmičenju, u nikad jačoj konkurenciji, srpski vaterpolisti najslabije delovali. Bez obzira na konačan ishod.

Zbog toga će dani posle Pekinga doneti mnogo analiza. Pitanje je samo kome će Dejan Udovičić da podnese izveštaj. Posle naprasnog odlaska Nenada Manojlovića Stručni savet više ne postoji. Pred VSS su dani velikog spremanja.

D. Stevović

-----------------------------------------------------------

Kemenj stiže Rudića

Od izveštača „Žurnala”

Peking, 23. avgusta – Bilo bi zaista čudo da Amerikanci naprave još jedno čudo i u susretu s Mađarskom osvoje olimpijski turnir. Naše komšije su apsolutni favoriti i teško da će dozvoliti sebi luksuz da propuste treće uzastopno olimpijsko zlato.

Na taj način po broju najsajnijih odličja bi Deneš Kemenj stigao Ratka Rudića. Imao bi stopostotan učinak: tri olimpijade – tri zlata. Mađarska je poslednji put izgubila u grupi u Sidneju od Jugoslavije s 10:9 pre tačno osam godina.

Zanimljivo je da je posle zlata u Atini Mađarska bila uvek druga, a nedavno u Malagi, na Evropskom prvenstvu, treće. Kašaš, Biroš, Kiš, Seči i Benedek su takođe kandidati za treće zlato. To je do sada pošlo za rukom samo Đarmatiju i Karpatiju iz Mađarske, Radmiloviću, Smitu i Vilkinsonu iz Velike Britanije.

Posle Igara u Pekingu sigurno ostaju selektori Deneš Kemenj kod Mađara, Crnogorac Petar Porobić i Amerikanac Teri Šreder.

Svi ostali su ili na udaru ili sami razmišljaju o sličnim potezima. Ratko Rudić je kod Hrvata čini se još najsigurniji.Ima veliko ime, priču koja se lako guta.Ipak sve je više kritičara koji kažu da Rudić osim zlata na SP u Melburnu nije uradio ništa kapitalno. Australijanac Foks je odlično vodio ekipu i bliži je ostanku a to vazi i za Španca Agilara iako mu sezona nije bila dobra.. Dragan Jovanović je sa Kanadom napravio veliki uspeh dolaskom na Igre i za verovati je da će mu biti ponudjen novi ugovor.

 Alesandru Kampanji se smeši otkaz u Grčkoj ili promena uslova ugovora i smanjenje novca za skoro 50 posto. Za njegove usluge je bio zainteresovan Posilipo. Priče o povratku na klupu Italije za sada su bez osnova mada se Paolo Malari žestoko drma. Hagem Štam već osam godina vodi Nemce, malo je bilo uspeha. Pred Dejanom Udovičićem su dani u kojima će i organizacija i on odlučivati o daljim potezima.

D. S.