Кристијан Шмит против даљег обележавања 9. јануара

Бањалука – „Девети јануар 2024. године се у том оквиру и на тај начин неће догодити”, коментарисао је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит недавну прославу Дана Републике Српске и хистерију која је настала у Сарајеву после обележавања тог празника. Немачки дипломата претхдно је подржао захтеве да тужиоци испитају недавно обележавања 9. јануара, након што су бошњачка удружења поднела кривичну пријаву Тужилаштву БиХ против организатора прславе националног празника.

Шмит је за сарајевско „Ослобођење” коментарисао обележавање 9. јануара у Источном Сарајево поновивши да очекује од Тужилаштва БиХ да провери и прегледа говоре, односно све оно што су јавни дужносници тог дана изјавили, а што је у супротности са пресудом Уставног суда.

„Рекао сам да тамо ништа немају тражити службеници из државне службе и због тога полазим од претпоставке да ће се брижљиво анализирати и проверити све шта се тамо дешавало. Сада се морамо одмаћи од 9. јануара 2023. и гледати у будућност. Треба рећи да се 9. јануар 2024. у том оквиру и на тај начин неће догодити. Дакле, могу се славити и државни и празници ентитета, али то се може радити на други начин и никоме због тога неће пасти круна с главе”, казао је Шмит за „Ослобођење”. Уставни суд БиХ два пута је оспорио прославу 9. јанаура уз орбазложење да се у датуму када је формирана Република Српска, која је и дејтоснки споразумом призната као страна потписиница, не проналаза други народи који живе у том ентитету.

У Српској је спроведен референдум на ком се 99 одсто грађана позитивно изјаснило о обележавању овог празника, али је Уставни суд БиХ и резултате тог референдума – поништио.

Пре неколико дана из Удружење жртава и сведока геноцида и Удружење Покрет Мајке енклава Сребреница и Жепа од власти и Тужилаштва БиХ затражили покретање поступка против особа одговорних за организацију прославе, како су навели, неуставног Дана РС у Источном Сарајеву. Потом су медији известили како су „Зелене беретке”, Патриотска лига БиХ, Удружење Генерала БиХ, Координација борачких удружења Кантона Сарајево, Жене борци у Армији РБиХ и друга удружења поднели кривичну пријаву против РС, Града Источно Сарајево и Бањалуке, те против председника Српске Милорада Додика, премијера Радована Вишковића, српског члана и председавајуће Председништва БиХ Жељке Цвијановић, као и градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића и градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића.

Шеф посланичког клуба СНСД-а у Скупштини РС и члан Одбора за политички систем правосуђе и управу Игор Жунић каже за „Политику” да је хистерија која се понавља сваке године на овај дан а која, како каже, долази од радикалних бошњачких структура произведена политичким одлукама Уставног суда.

„Република Српска је створена 9. јануара 1992. вољом српског народа израженом кроз одлуке које су донели представници Срба у тадашњој БиХ. Створена је у миру, а одбрањена у рату и то је чињеница коју ниједан политички суд не може да промени”, каже Жунић. Он подсећа да је Дан републике потврђен 2016. кроз плебисцитаран референдум грађана Српске.

„Дуго година су тај празник честитали и бошњачки политичари а неки су присуствовали и прославама. Бошњачким политичарима би било боље да се позабаве одлукама тог истог суда који је неуставним оценио отимање српских станова кроз Закон о откупу станова на којима постоји станарско право у ФБиХ и низом одлука у којима су кршена права Срба у том ентитету. За рођендан Српске не може бити меродаван суд, он се не може поништити нити се може променити датум када сте рођени”, рекао је Жунић.  Коментаришући пријаву коју су против организатора прославе поднела удружења из ФБиХ, председник РС Милорад Додик је пре неколико дана рекао да им је боље да се навикну на Дан републике и додао да је право свих да раде шта мисле, али да то није допринос опстанку БиХ.

„Следеће године обележићемо Дан РС још свечаније. Формирање РС десило се 9. јануара - у миру. Народ је 2016. на референдуму рекао да хоће обележава тај датум. До референдума о сецесији БиХ од Југославије ништа се није дешавало, јер дестабилизација и сукоби крећу тек после тога, а не после 9. јануара 1992. године, који је био одговор на ранија скрнављења права Срба као конститутивних у БиХ. Рат је почео након што су Срби 1. марта прегласни на референдуму који није био законит”, истакао је Додик. Он је подсетио да је РС постојала и пре Дејтонског споразума, чије анексе је све потписала, те да је и сам високи представник спроводио измене Устава РС и позивао се на највиши правни акт Српске који је усвојен 28. фебруара 1992. године а који је и данас на снази. „Како је онда могуће да нам кажу да РС није постојала пре Дејтона? Српска је потписник и Устава БиХ и свих осталих 11 анекса мировног споразума. Српска је била фактор и пре настанка Дејтонског споразума, све остало је покушај фалсификовања историје”, навео је Додик.

Посланик у парламенту БиХ и бањалучки адвокат, Милан Петковић истакао је да не постоји кривична одговорност нити носиоца власти у Српској нити одређених правних лица због обележавања Дана РС.

Он каже да Уставни суд јесте огласио неуставним Закон о Дану републике, али да то не значи да Влада Српске не може да донесе одређену одлуку о прослави. Објаснио је да Уставни суд не може да забрани обележавање и прослављање Дана РС.

„Уставни суд није наложио нити може да забрани прослављање. Ми Дан РС можемо да славимо, теоретски, чак и када немамо закон, тако да не можемо говорити о било каквој кривичној одговорности”, истакао је Петковић за бањалучке медије и подсетио да је Европски суд за људска права огласио да Изборни закон БиХ није у складу с Европском конвенцијом о заштити људских права, па нико не сноси кривичну одговорност што се организују избори у БиХ по том закону.

Реагујући на подношење кривичне пријаве, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић изјавио је да се тиме „терају људи даље од државе БиХ”, за коју нас, како је рекао, стално уверавају да подједнако припада свима нама.

„Јасно је да су њихове намере потпуно другачије”, рекао је Станивуковић и додао да смо „ми ти који треба да подносимо кривичне пријаве против оних који неки други, за њих важан датум, као што је на пример 1. март, прослављају како желе, јер очигледно је то у овој земљи кривична одговорност”.