Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Данас имамо кризу аутора

Оживети један фестивал после дуге паузе је теже него покренути нови јер треба задржати ту патину прошлости, али истовремено га модернизовати како не би био старомодан и ретро, каже за „Политику” Бранко Кланшчек, уметнички директор „Београдског пролећа” за који је расписан конкурс
Данас имамо кризу аутора
(Фото Филип Олћан/ МТС промо)

Недавно отворени Конкурс за ауторе поп и забавних композиција, који ће учествовати на некада легендарном музичком фестивалу „Београдско пролеће”, улива наду да ће се можда нешто и променити на једноличној и успаваној домаћој музичкој сцени, и да ће ауторство поново бити на цени.

Конкурс, који ће трајати наредних месец дана, како каже за „Политику” Бранко Кланшчек, уметнички директор фестивала, пробудило је велико интересовање, те је у старту забележен приличан број пријава.

Познати музички фестивал, који је после дугог низа година, обновљен 2022. године, на месту некадашње Дворане Дома синдиката, где је и рођен, биће одржан 22. априла у организацији МТС Дворане.

Подсетимо, прошлогодишњи победник фестивала гласовима публике био је Тони Цетински са нумером „Чувам љубав”, док су друго и треће место понели Жељко Васић са композицијом „Компањеро” и Мирза Селимовић са песмом „Плакаћеш”.

– Фестивали, уопште, јако су значајни јер они подстичу стваралаштво код већ афирмисаних аутора с једне стране и дају прилику такође млађим ауторима да се профилишу и представе. Исто тако и „Београдско пролеће” је прошле године оживело после двадесетак година и ове године се наставља. Оживети један фестивал после овако дуге паузе је теже него покренути нови јер треба задржати ту патину прошлости, али истовремено га модернизовати како не би био старомодан и ретро. Да би схватили колико је „Београдско пролеће” имало значајну улогу у музичком животу Београда довољно је само присетити се песама са самог фестивала, као што су „Април у Београду” или Оливерове „Магдалене” или „Симпатије” Слађане Милошевиц из 1978. године, затим победничке песме „Даљине” из 1979. године, коју су написали Сања Илић и Марина Туцаковић, у интерпретацији Маје Оџаклијевске. Замислите колико је то било авангардно за то време или „Не плачи” Бисере Велетанлић или Арсенове „Оно све што знаш о мени...” – подсећа Кланшчек и додаје:

– Ни Оливерова „Магдалена” 1979. године није била хит, освојила је 9. место, године и године су прошле да би добила заслужено место. Данас имамо кризу пре свега аутора, и један од начина да се она превазиђе су управо фестивали. А ове године се надам добрим песмама, конкурс је отворен и позивам све ауторе и извођаче да се пријаве до 15. фебруара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.