Тран­сфор­ма­ци­ја јав­них пред­у­зе­ћа не зна­чи ну­жно про­да­ју

Јав­но пред­у­зе­ће не мо­же да се при­ва­ти­зу­је, а ак­ци­о­нар­ско дру­штво мо­же. То је раз­лог за­што су на ве­сти да ће ЕПС и „По­шта Ср­би­је” би­ти пре­тво­ре­ни у ак­ци­о­нар­ска дру­штва пр­ве ре­ак­ци­је опо­зи­ци­о­них стра­на­ка би­ле да др­жа­ва хо­ће да при­ва­ти­зу­је ова пред­у­зе­ћа. Ме­ђу­тим, по­што ће све јав­не фир­ме мо­ра­ти да се пре­тво­ре у ак­ци­о­нар­ска дру­штва или дру­штва са огра­ни­че­ном од­го­вор­но­шћу до 1. ја­ну­а­ра 2025, ова но­ви­на из На­цр­та за­ко­на о јав­ним пред­у­зе­ћи­ма ба­ца дру­га­чи­је све­тло на по­ме­ну­те ве­сти. Тран­сфор­ма­ци­ја зна­чи да др­жа­ва оста­је вла­сник, али отва­ра мо­гућ­но­сти да не­ка јав­на пред­у­зе­ћа бу­ду по­ве­ре­на на упра­вља­ње про­фе­си­о­нал­ним ме­на­џе­ри­ма.

Љу­бо­драг Са­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та, на­гла­ша­ва да се пре­тва­ра­ње јав­них фир­ми у ак­ци­о­нар­ска дру­штва мо­же ура­ди­ти, а да не мо­ра да се иде у про­цес при­ва­ти­за­ци­је.

– Вла­сник јав­ног пред­у­зе­ћа је др­жа­ва. Она ће би­ти вла­сник и у но­вој фир­ми, али ак­ци­о­нар­ско дру­штво под­ра­зу­ме­ва да и не­ки дру­ги мо­гу до­би­ти део вла­сни­штва. То мо­гу би­ти гра­ђа­ни, за­по­сле­ни, бив­ши вла­сни­ци и пен­зи­о­не­ри. У слу­ча­ју ЕПС-а, по­што је реч о нај­ве­ћем др­жав­ном пред­у­зе­ћу, др­жа­ва ће по­је­ди­нач­но оста­ти ве­ћин­ски ак­ци­о­нар. Са аспек­та упра­вља­ња то не зна­чи ни­шта, др­жа­ва ће и да­ље упра­вља­ти тим пред­у­зе­ћем. Али то мо­же да зна­чи и дру­го. Ако кор­по­ра­ти­зу­је јав­но пред­у­зе­ће мо­жда ће др­жа­ва да се опре­де­ли да не бу­де упра­вљач и то по­ве­ри про­фе­си­о­нал­ним ме­на­џе­ри­ма. При че­му др­жа­ва по­ста­вља ци­ље­ве и кон­тро­ли­ше спро­во­ђе­ње, а не­ко ко упра­вља од­го­ва­ра за ре­а­ли­за­ци­ју ци­ље­ва. Та­ко ра­ди Че­шко елек­тро­при­вред­но пред­у­зе­ће (ЧЕЗ), у ко­ме је др­жа­ва ве­ћин­ски вла­сник, али она уоп­ште не упра­вља фир­мом већ са­мо по­ста­вља ци­ље­ве – об­ја­шња­ва Са­вић.

Про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та ка­же да тран­сфор­ма­ци­ја у ак­ци­о­нар­ско дру­штво, отва­ра мо­гућ­ност да се ЕПС при­ва­ти­зу­је, али то не мо­ра ну­жно да бу­де учи­ње­но. Др­жа­ва мо­же да про­да и ве­ћи део ак­ци­ја, уз за­др­жа­ва­ње злат­не ак­ци­је, од­но­сно стра­те­шке кон­тро­ле над пред­у­зе­ћем, што зна­чи да без др­жа­ве не мо­же да се по­ве­ћа це­ну елек­трич­не енер­ги­је, от­пу­сти рад­ник, гра­ди про­из­вод­ни ка­па­ци­тет. По­сто­је и та­кве си­ту­а­ци­је где др­жа­ве ни­су ве­ћин­ски вла­сни­ци, али за­др­жа­ва­ју злат­ну ак­ци­ју и од­лу­чу­ју о ка­пи­тал­ним ства­ри­ма и не ме­ша­ју се у сва­ко­днев­но упра­вља­ње.

– На­во­дим при­мер ЕПС-а јер ни­су сва јав­на пред­у­зе­ћа под­јед­на­ко ин­те­ре­сант­на. При­лич­но је ве­ли­ки број њих ко­ја ни­ко не би узео због ста­ња у ко­ме се на­ла­зе или због чи­ње­ни­це да де­лат­ност ни­је про­фи­та­бил­на. Др­жа­ва не на­ме­ра­ва пр­ви пут да тран­сфор­ми­ше јав­не фир­ме у ак­ци­о­нар­ска дру­штва, она је то и ра­ни­је на­ја­вљи­ва­ла. Био бих за­до­во­љан да ура­ди пра­ву про­це­ну вред­но­сти јав­них пред­у­зе­ћа, уста­но­ви са чим рас­по­ла­же, шта су про­бле­ми, где су гу­би­ци и уска гр­ла и да тач­но зна шта се на­ла­зи у порт­фе­љу вла­сни­штва др­жа­ве. ЕПС је нај­по­де­сни­ји за при­ва­ти­за­ци­ју са ве­ћин­ским или ма­њин­ским парт­не­ром и 2005. сам пред­ла­гао да то бу­де ма­њин­ски парт­нер. Не тре­ба др­жа­ва мно­го да му­дру­је тре­ба да офор­ми еки­пу ја­ких струч­ња­ка да их упу­ти у ЧЕЗ да пре­пи­шу шта су они та­мо ура­ди­ли и да то при­ме­не у Ср­би­ји, ако има­ју по­ли­тич­ку сна­гу и во­љу. ЕПС би по­стао за че­ти­ри, пет го­ди­на успе­шно пред­у­зе­ће – сма­тра Са­вић.

Не­ма­ња Не­на­дић, про­грам­ски ди­рек­тор Тран­спа­рент­но­сти Ср­би­ја, на­во­ди да се На­цр­том за­ко­на о јав­ним пред­у­зе­ћи­ма, ко­ји би тре­ба­ло да усво­ји вла­да, по­ста­вља рок од го­ди­ну да­на да се из­вр­ши тран­сфор­ма­ци­ја из јав­них пред­у­зе­ћа у ак­ци­о­нар­ска дру­штва и дру­штва са огра­ни­че­ном од­го­вор­но­шћу. За­кон ће се при­ме­њи­ва­ти од 1. ја­ну­а­ра 2024, што зна­чи да је рок 1. ја­ну­ар 2025.

– По­што су два прет­ход­на за­ко­на о јав­ним пред­у­зе­ћи­ма из 2012. и 2016. та­ко­ђе про­кла­мо­ва­ла про­фе­си­о­нал­но и кор­по­ра­тив­но упра­вља­ње, у обра­зло­же­њу но­вог на­цр­та не­ма об­ја­шње­ња за­што то до са­да ни­је спро­ве­де­но у прак­си. По­зи­тив­на ствар је да се по­ста­вља­ју усло­ви за пред­став­ни­ка др­жа­ве у скуп­шти­на­ма дру­шта­ва ка­пи­та­ла. То до са­да ни­је би­ло уре­ђе­но и ни­смо зна­ли ка­ко се они би­ра­ју. Та осо­ба мо­ра­ће да има фа­кул­тет, пет го­ди­на ис­ку­ства и нај­ма­ње три го­ди­не ру­ко­во­де­ћег ста­жа – на­по­ми­ње Не­на­дић.

Под­се­ћа да код нас ак­ци­о­нар­ско дру­штво, у ко­ме је је­ди­ни вла­сник др­жа­ва има скуп­шти­ну ак­ци­о­на­ра где са­мо је­дан пред­став­ник др­жа­ве до­но­си све бит­не од­лу­ке укљу­чу­ју­ћи и од­лу­ку о из­бо­ру ди­рек­то­ра. Но­ви за­кон са­да пред­ви­ђа кон­курс, али га не би рас­пи­си­ва­ла вла­да већ скуп­шти­на ак­ци­о­на­ра и над­зор­ни од­бор.

– Нај­бит­ни­ја про­ме­на је то што се ак­ци­о­нар­ско дру­штво мо­же вла­снич­ки тран­сфор­ми­са­ти, то јест мо­же се при­ва­ти­зо­ва­ти или до­зво­ли­ти ула­зак при­ват­ног ка­пи­та­ла, а та­ко не­што са јав­ним пред­у­зе­ћи­ма ни­је мо­гу­ће. По­што је то нај­круп­ни­ја но­ви­на ло­гич­но је по­ми­сли­ти да у бли­жој или да­љој бу­дућ­но­сти не­ко од ових пред­у­зе­ћа бу­де про­да­то. То што ће да се про­ме­ни вла­снич­ки об­лик ни на ко­ји на­чин ни­је га­ран­ци­ја бо­љег упра­вља­ња јав­ном фир­мом. Ми и са­да има­мо дру­штва ка­пи­та­ла ко­ја при­ме­њу­ју за­кон о јав­ним пред­у­зе­ћи­ма по­пут же­ле­знич­ких фир­ми и дру­штва ка­пи­та­ла ко­ја не при­ме­њу­ју за­кон о јав­ним пред­у­зе­ћи­ма као што је „Те­ле­ком” – на­во­ди Не­на­дић.

Не­над Гу­ја­ни­чић, из бро­кер­ске ку­ће „Мо­мен­тум се­кју­ри­тис”, та­ко­ђе по­твр­ђу­је да пре­тва­ра­ње фир­ме у ак­ци­о­нар­ско дру­штво не мо­ра да зна­чи по­че­так би­ло ка­кве при­ва­ти­за­ци­је од­но­сно про­да­је др­жав­ног уде­ла у ком­па­ни­ји. Шта­ви­ше, фир­ма мо­же би­ти ко­ти­ра­на на бер­зи, а др­жа­ва не мо­ра да про­да соп­стве­ни вла­снич­ки удео (уоста­лом као би­ло ко­ји ак­ци­о­нар). Ре­ци­мо, „Те­ле­ком Ср­би­ја” је но­ми­нал­но кор­по­ра­ти­зо­ван (др­жа­ва ве­ћин­ски вла­сник), али ни­је иза­шао на бер­зу ни де­сет го­ди­на на­кон што су гра­ђа­ни­ма по­де­ље­не ак­ци­је.

До­да­је да је ви­ше­де­це­ниј­ска прак­са по­ка­за­ла да кор­по­ра­тив­на ор­га­ни­за­ци­о­на фор­ма пред­ста­вља нај­е­фи­ка­сни­ји на­чин ор­га­ни­зо­ва­ња ве­ли­ких ком­па­ни­ја. Ње­не глав­не ка­рак­те­ри­сти­ке су раз­два­ја­ње вла­сни­штва од упра­вља­ња и ко­ти­ра­ње на бер­зи ко­је омо­гу­ћу­је ин­ди­рект­ну кон­тро­лу фир­ме пу­тем ме­ха­ни­зма от­кри­ва­ња тр­жи­шне це­не. Пу­ко пре­тва­ра­ње ком­па­ни­је у ак­ци­о­нар­ско дру­штво где ће др­жа­ва би­ти је­ди­ни вла­сник не зна­чи ни­шта и ве­ро­ват­но ће пред­ста­вља­ти са­мо ко­зме­тич­ку про­ме­ну ка­ко би се удо­во­љи­ло зах­те­ви­ма стра­них фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја од ко­јих је овај пред­лог ве­ро­ват­но и сти­гао.

– Све док фир­ма не­ма ра­ши­ре­ну вла­снич­ку струк­ту­ру и што је нај­ва­жни­је не бу­де ко­ти­ра­на на бер­зи не­ће би­ти ни­ка­квог по­ма­ка ка­да је реч о отво­ре­но­сти ње­ног по­сло­ва­ња и оства­ри­ва­ња ин­ди­рект­не кон­тро­ле упра­вља­ња – на­во­ди Гу­ја­ни­чић.