Позоришна мисија на Косову и Метохији

Пуно је захтева на које гледамо да одговоримо како знамо и умемо у условима који су све само не нормални, каже за „Политику” Предраг Радоњић, директор Народног позоришта у Приштини са седиштем у Грачаници, иза кога је још једна успешна театарска година.

Професионално позориште на Косову заживело је први пут у Призрену 1945. године, али је после само годину дана престало са радом. Три године касније српски уметници основали су професионално позориште у Приштини, да би се ансамблу прикључили и албански глумци. Ова најстарија културна институција на Косову и Метохији током година трајања мењала је имена од Обласног, преко Покрајинског до Народног позоришта у Приштини, како се зове од 1994. године. После бомбардовања 1999. године Српска драма сели се из Приштине, а после више од 10 година борбе за опстанак, ово позориште смештено је у Дому културе у Грачаници од децембра 2014. године, где и данас шири своју сценски мисију. Отуда и не чуди што је репертоар ове театарске куће одувек био комплексан. У чему се огледа његова особеност, Предраг Радоњић наводи:

– У мешавини жанрова, националног и светског, класичног и модерног, у свему ономе што једно републичко професионално позориште које носи епитет народно треба да понуди публици на Косову и Метохији. Поред тога ту је оријентисаност и ка млађој публици па ми радимо годишње и једну представу за децу, будући да на Косову и Метохији нема професионалног позоришта за децу, а то је један од најважнијих делова нашег репертоара и мисије.

Акценат стављамо, напомиње наш саговорник, на неколико ствари: класичним и квалитетним националним ауторима и еминентним комедијама, што је оно што наша публика воли, најрадије гледа, што јој је најпотребније, а ефикасан је начин чувања културног и језичког идентитета. Ту су и представе са тематиком са Косова и Метохије, што је специфичан део наше обавезе, као и поменуте представе за децу.

Поменућемо само неколико последњих представа које је Народно позориште у Приштини са седиштем у Грачаници реализовало: „Сумњиво лице” у режији Милана Нешковића, „Усуд по Григорију” по тексту Милоша Латиновића и у режији Бранка Поповића, о делу и трагичном животу најважнијег косовскометохијског писца Григорија Божовића, и последњу у низу „Лисистрату” у режији Бобана Скерлића.

– Следи нам у наредним месецима рад на представама „Касица-прасица” у режији Ксеније Крнајски, представа за децу Бранка Милићевића „Снежана и седам-осам патуљака” у режији Игора Дамњановића, као и делу „Топ је био врео” Владимира Кецмановића, у режији редитеља наше куће Ненада Тодоровића – каже Радоњић и додаје:

– Нама је формално матична сцена у Грачаници, али то је заправо цело Косово и Метохија. Након премијере у Грачаници играмо где год има могућности и наше публике на Косову и Метохији: Зубин Поток, Звечан, Лепосавић, Штрпце, Шилово, Пасјане, Велика Хоча, Гораждевац... Обавезно, ту је увек и „београдска премијера”, као и гостовања у другим деловима Србије, региону, иностранству.

У каквим околностима овај посвећени ансамбл ствара своју позоришну илузију у Грачаници, Предраг Радоњић одговара:

– Неизбежно питање када је реч о нашем позоришту. Ми смо за косовске власти паралелна и илегална институција Владе Републике Србије на Косову и Метохији. Као такве, и потребу нашег укидања, поменула нас је на једном скупштинском заседању и бивша председница Косова Атифете Јахјага. Верујем да смо ми озбиљна препрека на путу реализације пројекта потпуне косовске независности и демократских капацитета најмлађе државе у региону чији је главни град, одакле смо протерани и чије име имамо још у називу, етнички најчистији у Европи.

О чему као први човек позоришта у Грачаници Предраг Радоњић посебно размишља? Да ли има и неке посебне жеље, амбиције?

– Озбиљне, велике продукције, свестрано подржане, којима бисмо показали моћ и креативност наше савремене културе на самом Косову и Метохији. О некадашњој моћи довољно говоре наши манастири и споменици културе који чувају и даље и нас, и наш језик и наше име на Косову и Метохији. Мада не могу да се жалим на потпору и разумевање које и сада уживамо од Министарства културе Републике Србије и која се континуирано повећава – каже наш саговорник.