Талибани на „Твитеру”

У Авганистану је факултетско образовање за жене „харам”, али не и дигиталне друштвене мреже, које талибани обилато користе.

Али, тек што су челници режима у Кабулу похвалили Илона Маска, јер су почели да користе плаћену верификацију „Твитера”, према писању „Гардијана” ова друштвена мрежа им је укинула повлашћену „плаву квачицу”.

Пре него што је власник „Тесле” и „Спејс екса” купио акције ове друштвене мреже плава квачица је означавала проверене званичне налоге од јавног интереса које је „Твитер” верификовао и није се могла купити. Али, у децембру прошле године Маск је увео нову услугу – претплату за ову плаву ознаку.

Како јавља Би-Би-Си, најмање два талибанска званичника и четири истакнуте присталице режима у Кабулу наводно имају ове ознаке на својим твитер налозима.

Услуга „твитер блу” уведена је у децембру прошле године и кошта осам долара месечно, односно 11 долара уколико корисници користе апликацију ове друштвене мреже на „Епловим” мобилним уређајима. Претплатници на „твитер блу” имају користи од „приоритетног рангирања у претраживању, спомињању и одговорима” како би се помогло платформи у борби против нежељене поште (спамова) и ботова.

Један од њих је и Хедајатулах Хедајат, шеф талибанског одељења за „приступ информацијама”. Он на овој друштвеној мрежи има 187.000 пратилаца и редовно објављује информације које се односе на рад талибанске администрације. Плаћена плава ознака уклоњена му је прошлог месеца, али му је поново враћена, како пишу локални медији.

„Твитерову” повлашћену ознаку има и Абдул Хак Хамад, шеф надзора медија у авганистанском Министарству информисања и културе, чији налог има 170.000 пратилаца.

Мухамед Џалал, који је раније идентификован као талибански званичник, похвалио је новог власника ове популарне друштвене мреже, изјавивши да Илон Маск „поново чини ’Твитер’ великим”.

Током своје прве владавине Авганистаном, од 1996. до 2001. године, талибани су одбијали да користе нове дигиталне технологије. Тек после терористичког напада Ал Каиде 11. септембра 2001. ова исламистичка оружана формација је почела да користи друштвене мреже за ширење пропаганде широм света, али и међу грађанима Авганистана. Талибани су почели да користе „Твитер” 2011. године, када је пријављена прва размена порука између званичника Међународних безбедносних снага за помоћ (ИСАФ) и представника талибана, Абдула Кахара Балхија, који је тада био портпарол талибанског министарства спољних послова.

Као део операција против Исламске државе 2014. године угашени су налози талибана на „ јутјубу” и Фејсбуку” тако да су њихови челници постали активнији на „твитеру”.

„Њујорк тајмс” је својевремено писао да су талибански твитови били ефикасни због њиховог брзог домета и тачности. Бивши портпарол талибана Кари Саид Хости објаснио је да су талибани деловали преко циљаних група на „Твитеру” и „Воцапу” промовишући талибанске хештегове. „Наши непријатељи имају телевизију, радио, верификоване налоге на друштвеним медијима, а ми их немамо, али смо се борили с њима на ’Твитеру’ и ’Фејсбуку’ и победили их”, поручио је Хости.

Према статистичким подацима из 2019. године, у Авганистану је било 22 милиона корисника мобилни телефона. Пре тога, односно у време бивше талибанске власти, само 15 одсто становништва је имало приступ интернету, а од тога је само девет одсто користило друштвене платформе.

Ипак, присуство припадника овог фундаменталистичког исламистичког покрета на „Твитеру” већ дуже време је тема разних контроверзи. Тако је у октобру 2021. године бивши амерички председник Доналд Трамп, који је суспендован са платформе након што су његове присталице упале на Капитол САД, поручио: „Живимо у свету у којем су талибани веома присутни на ’Твитеру’, али је ваш омиљени амерички председник ућуткан. То је неприхватљиво.”