Порез на криптовалуте треба да плати 129 грађана

Пореска управа је до сада издала 129 решења о порезу на капиталну добит од продаје дигиталне имовине, односно криптовалута и наплатила порез у износу од 84,4 милиона динара речено је за „Политику” у Пореској управи.

Милош Праштало, овлашћени рачуновођа, каже да се Закон о дигиталној имовини примењује од 2021. и један је од бољих у свету, међутим мора се још радити на изменама и допунама. Пропис детаљно уређује начин издавања дигиталне имовине, пружање услуга у вези са дигиталном имовином, као и надзор и контролу над издаваоцима и корисницима. Поред овог кровног закона, измењени су и порески закони јер је начин опорезивања прихода од дигиталне имовине био потпуно неуређен или изразито неповољан.

На биткоине и токене плаћао се велики порез. То је био порез на остале приходе и минимална стопа била је 20 одсто. Сада се плаћа порез од 15 одсто на капиталну добит на разлику између набавне и продајне вредности, као код акција и хартија од вредности.

Праштало наводи да Пореска управа тренутно ради на једноставнијим пријавама. У пореску пријаву пореза на капиталне добитке треба да се упише набавна вредност када су криптовалуте или токени купљени и продајна вредност када су продати. Међутим, мало обвезника подноси овакве пријаве, јер најчешће немају доказиву набавну вредност па уписују само продајну што Пореској управи олакшава посао.

– Као рачуноводствена агенција поднели смо велики број пореских пријава у име клијента и најбржи решен случај код Пореске управе трајао је два месеца. Имамо и компликованије предмете, када клијент има више трансакција, продаја и куповина криптовалута у једном месецу. Такви случајеви нису решени већ годину и више дана. Разумем Пореску управу, то су компликовани предмети где мануално треба да прођу кроз сваку пријаву – објашњава Праштало.

Додаје да је недавно Народна банка Србије (НБС) издала дозволе за две мењачнице, које су пружаоци услуга и само оне у Србији смеју да посредују при куповини и продаји криптовалута. НБС надзире њихов рад, као што надзире рад банака.

Иван Андрејевић, криптоконсултант, потврђује да је тиме направљен корак за државу и за саме грађане јер ми смо имали један од бољих закона у свету, али нажалост није био у потпуности примењиван.

– Са ове две мењачнице које су недавно од НБС добиле лиценце, дефинитивно је много већа безбедност за улагање и мнoго је већа корист самој држави јер стицајем околности доста људи се доселило из ратом захваћених подручја код нас и они су донели криптовалуте јер је лакше носити њих него готовину. Мењачнице ће имати важну улогу за правна лица јер ако се на овај начин отвара простор за пословање са светом. Банке узимају веће провизије, док су на криптовалуте минималне. На трансфер од 100.000 долара може се платити провизија од око три цента – каже Андрејевић.