Грађани у просеку задужени по 1.800 евра

Грађани Србије у просеку су све задуженији. Када се погледају статистички подаци Удружења банака с краја прошле године долази се до сазнања да сви банкама, опет у просеку, дугујемо око 1.800 евра. Истини за вољу статистички податак треба мало „рашчланити” и видети шта се ту све крије. Кредитна задуженост је несумњиво већа мерено милијардама динара или евра, међутим не сме се сметнути с ума да се тај податак сада дели на мањи број становника Србије. Последњи и још актуелни попис показао је да нас је пола милиона мање него пре десет година, односно око 6,7 милиона. Грађани су код банака позајмили 1.426 милијарди динара, односно око 12 милијарди евра. Већа је, разумљиво, задуженост привреде и они дугују 1.847 милијарди динара, док предузетници дугују 71 милијарду динара. Укупно све категорије су задужене око 3.350 милијарди динара што је нешто више од 28 милијарди евра.

Предности ниских камата које су још постојале у првој половини прошле године виде се по расту готовинских кредита. Њих је лане одобрено више за чак 38,8 милијарди динара што је раст од непуних 330 милиона евра. Због тога грађани банкама сада по овом основу дугују 664 милијарде динара, а готовински кредити имају међугодишњи раст од 6,2 одсто. У укупној маси зајмова они су доминантни и учествују са 46,6 процената. Ни политика Народне банке о скраћењу периода отплате зајма на шест година, што аутоматски повлачи са собом и мању могућност задуживања у односу на зараду, није смањила њихово учешће у укупним зајмовима.

И стамбени кредити 2022. су имали велики раст од чак 12,6 одсто. И овде важи ранија констатација да су они у већем делу прошле године били релативно повољни. Тренутно је у отплати 152.000 стамбених зајмова, а просечан износ је 3,9 милиона динара што је око 33.000 евра. Кашњење у отплати ових кредита је занемарљиво 0,6 одсто. Податак да је просечни износ стамбеног зајма 33.000 евра, као и онај да кашњења готово и нема указује да су грађани врло опрезни када се задужују за ову намену. Опрез је разумљив, јер је реч о обавези на 20 и неретко 30 година.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да задуженост још није забрињавајућа, посебно ако се упореди с оном код Хрвата код којих износи око 4.000 евра по становнику у просеку.

„Друга је ствар што у светлу нових дешавања у светској економији и код нас дуг постаје ризичан. И може озбиљно да оптерети животни стандард дужника. Расту каматни ризик, валутни ризик. Није битно само стање дуга, већ и динамика раста. Сада се појављују нови ризици којих раније није било”, наводи Грубишић.

Према подацима Народне банке с краја прошле године новоодобрених стамбених кредита било је за девет одсто мање него у истом периоду 2021. године, када је забележено рекордно одобравање ове категорије зајма. Нешто мања тражња за стамбеним кредитима у 2022. последица је и раста каматних стопа на европском тржишту новца, што се преко раста еурибора (каматне стопе за коју је везана већина стамбених кредита са варијабилном каматном стопом) одразило и на раст каматних стопа на евроиндексиране стамбене кредите код нас. Евроиндексирани стамбени зајмови су у новембру 2022. одобравани по каматној стопи од 4,75 одсто, што је 2,2 процентна поена више у односу на крај 2021, односно за 1,9 процентних поена у поређењу с јуном 2022, периодом непосредно пред почетак заоштравања монетарних услова повећањем референтне каматне стопе од Европске централне банке. У односу на јун, тромесечни еурибор је закључно с новембром повећан за 2,1 процентни поен, на 1,8 одсто, а шестомесечни за 2,2 процентна поена, на 2,3 одсто. Што се тиче текућих рачуна њих имају све пунолетне особе тачно 5,7 милиона корисника. Неки грађани више њих, јер су банке отвориле укупно 8,5 милиона текућих рачуна. Интересантно је да износ дозвољеног прекорачења износи 42.275 динара. Смањује се незнатно број кредитних картица и сада 957.000 корисника има готово 1,2 милиона картица. Износ који ови дужници користе на крају прошле године у просеку је износио 31.000 динара.