Кад силеџија тражи шкопљење

Манијак, напасник, силеџија, педофил, дуге косе и кратке браде обрео се у једној новосадској средњој школи. Ушао је у кабину женског тоалета и чекао да звоно огласи крај часа и почетак малог одмора. Закључао је врата, притајио се и ослушкивао. Девојчице су чекале ред за тоалет пред суседном кабином јер је он заузео другу. Нису ни у шта посумњале, јер нужда је нужда, па може и да потраје. Када се школско звоно поново огласило и жамор утихнуо, последња девојчица из реда за тоалет повукла је пловак водокотлића и журно отворила врата. Манијак јој је ставио руку на уста, рекао јој да ћути јер наводно има нож и силовао је на клозетској шољи.

Отишао је потом у фризерки салон на шишање и бријање. Брица је после, на суђењу, сведочио у које време је оптужени дошао у берберницу и како је изгледао пре шишања. Фоторобот је потврдио опис који је полицији дала силована петнаестогодишња девојчица. Оптужени је признао злочин. Испоставило се да је реч о "повратнику" који је већ одлежао у затвору због силовања малолетнице.

Било је то пре четири године у Новом Саду. Напасник од 38 година још је иза решетака, али није сигуран да неће поновити злочин када му истекне казна. "То је нека сила која ме тера, то је јаче од мене и зато тражим да ме кастрирају медицинским путем", написао је у жалби Врховном суду Србије. Није тражио блажу казну, није молио за условни отпуст већ је предложио судијама да у притворску јединицу пошаљу лекаре који би му хируршким захватом одстранили део тела који сматра "одговорним" за своје злочиначко понашање.

– То, међутим, није могуће. Кастрација није предвиђена ниједним законом, ни као казна ни као мера безбедности – каже наш саговорник из Врховног суда који се добро сећа ове жалбе осуђеног. – Истина је да многи сматрају да је то једини "лек" за вишеструке повратнике, али то би било кршење људских права иако знамо да силеџије овим злочином угрожавају људска права својих жртава. Сећам се и суђења оптуженом који је одговарао за седмо силовање. Тужилац је у завршној речи питао: "Како да га спречимо да не силује поново кад изађе из затвора!?", а онда је рукама направио одсечне покрете који су несумњиво показивали да оптуженог треба са две цигле уштројити. Памтим и један случај, негде у Шумадији, када је цело село јурило манијака. Ухватили су га и почели да ударају моткама између ногу, али је тада стигла полиција и спречила линч.

Чули смо недавно, после силовања продавачице у Београду и хапшења насилника, да скандинавске земље прописују хемијску кастрацију, односно хормонску терапију којом се постиже потпуно уминуће полног нагона код вишеструких напасника.

Шеријатско право познавало је хируршку кастрацију, која је донедавно примењивана у појединим афричким и азијским земљама, а чувени Законик цара Душана из 1349. године прописивао је телесне казне за многе злочине и преступе, али напасницима није одузимана полна моћ већ је поновно насиље спречавано одсецањем руку.

"Ако који властелин узме властелинку на силу, да му се обе руке одсеку и нос одреже. Ако ли себар узме властелинку на силу, да се обеси; ако ли себи равну узме на силу, да му се обе руке одсеку и нос одреже", каже члан 52. Душановог законика.

– Хируршка кастрација предвиђена је данас законом као мера безбедности једино у Данској, али се примењује само уз изричит пристанак осуђеног који је више пута поновио силовање, и то ако је вештачењем утврђено да је реч о сексуалном психопати – каже за "Политику" др Љубиша Лазаревић, професор кривичног права. – Таква мера безбедности не може се спровести силом, јер је то ипак напад на телесни интегритет. Данашњи систем кривичних санкција не познаје телесне казне, а кастрација заправо и није казна него превентивна мера.

Доктор Јован Ћирић из Института за упоредно право у Београду сматра да је хируршка кастрација исувише драстична мера јер је непоправљива, исто као и смртна казна. Осим тога, каже он, ако би таква мера била предвиђена законом, постојала би опасност да се олако изриче и да се злоупотребљава у личним и политичким обрачунима.

Главна казна за све тешке злочине је затвор, али се у Србији све више критикује казнена политика када је реч о силовању, јер се често изричу временске казне које су ближе законском минимуму од две године затвора него максимуму од десет година. Зато би некоме могло пасти на памет да правду узме у своје руке. У филму "Завет" Емира Кустурице упечатљива је једна од завршних сцена када жртве насиља кажњавају сексуално изопаченог силеџију и трговца белим робљем тако што га хипнотишу и кастрирају клештима за шкопљење волова.

У нашој судској пракси, међутим, није забележен неки сличан случај. У анале је ушао догађај из Ниша од пре две деценије, када је једна девојка бритвом одузела мушкост свом младићу. Осуђена је на четири године затвора због кривичног дела наношења тешких телесних повреда. Учинила је то из ниских побуда – због љубоморе.