Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко то зида у „Петом парку”

Ко то зида у „Петом парку”
Више од три године се боре против градње (Фото Ж. Јовановић)

Чланови Иницијативног одбора за одбрану „Петог парка” више од три године дежурају у дворишту на углу улица Станислава Сремчевића и Деспота Оливера и спречавају градњу пословно-стамбеног објекта у звездарском паркићу. После годину дана инвеститори су поново покушали да упадну на парцелу иза месне заједнице „Липов лад” и ограде је.

Звездарци негодују што надлежни у граду већ три лета не налазе решење за спорну градњу позивајући се на примере Берлина и Загреба, који су имали сличан проблем али су, како кажу, код њих власти ургентно реаговале и поништиле планове који се косе са интересима грађана.

– Ми смо још пре две године тражили измену Урбанистичког плана тог подручја, општина Звездара и сви општински одборници такође, али ништа досад није учињено. Поред челника свих партија, па и председника Бориса Тадића, овде је долазио и јавно нам дао подршку у борби за очување дворишта и Драган Ђилас, нови градоначелник. Надам се да ће нова градска власт коначно изменити Урбанистички план – истакао је Драган Ђурашиновић, председник Иницијативног одбора за одбрану паркића.

Пре осам година београдске власти су земљиште на коме се налази „Пети парк” доделиле инвеститору „Црнотравцу”. После две године усвојен је и план који грађани и општинске власти оспоравају. „Црнотравац” је 2004. године добио дозволу за изградњу објекта величине близу 6.000 квадратних метара. Сваки покушај његових радника да започну градњу упорни грађани су осујетили и тим акцијама, уз подршку бројних јавних личности, постали су симбол грађанске борбе за очување зелених површина у земљи и иностранству.

– Сумњамо да је земљиште више пута препродавано и да је сада у власништву чачанске фирме „Велимировић Инжењеринг”, јер је она ангажовала приватне превознике који су из Чачка довезли ограду за парцелу – истакао је Ђурашиновић.

Власта Рондовић, из финансијског одељења предузећа „Велимировић Инжењеринг ”, потврдио је новинарима „Политике” да ће власник Милош Мишко Велимировић да гради објекат у „Петом парку” и још један већи поред њега. Речено је да ће да сагради четири објекта у Београду, укупне површине око 30.000 квадрата. Међутим, нешто касније чачански бизнисмен Милош Велимировић је све то негирао.

– Нећу ништа да градим у „Петом парку”, Рондовић је вероватно начуо да се нешто причало. Имао сам увид у сва документа, која су инвеститору „Црнотравцу” издата по закону. Колико знам, ту ће поред њега да гради и инвеститор „Грин инжењеринг”. Замолили су ме да им, као искусан и стручан градитељ, помогнем и прегледам папире. „Црнотравац” је уцртан у катастар као власник тог земљишта и платио је све дажбине за градњу. Али ја немам везе са њом. Само су ме замолили да им позајмим ограду коју су у уторак до паркића довезли приватни превозници – истакао је Велимировић.

На страну бранилаца паркића почетком године коначно је стао и Ђорђе Бобић, тадашњи главни градски архитекта. На састанку у МЗ „Липов лад” истакао је да су за ово време грађани успели да оспоре нешто што је јуна 2005. године изгледало као немогуће учинити нагласивши да ни градске власти не желе да на углу улица Станислава Сремчевића и Деспота Оливера буде изграђена зграда.

Бобић који је у међувремену постао одборник Скупштине града, сада каже:

– Нећу више да мозгам о „Петом парку”, све што сам раније говорио и сада мислим. Прича је иста као и пре ништа се ново не дешава.

На питање зашто су градске власти дозволиле да се проблем око „Петог парка” годинама развлачи и ко је крив за то што се не решава и што се „ништа не дешава”, Бобић је одговорио да је све рађено по закону.

– Неко покушава да отме нечију имовину. То је сада питање за судске, а не градске власти – истакао је Бобић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.