Тесла тешко до дома у „Генекс” кули

Оаза духа, културе и архитектуре, студентски дом, музеј Николе Тесле и Михајла Пупина или да остане дом за канцеларије – предлози су о будућој намени ниже, пословне „Генекс” куле, са којом се лицитира претходних десетак дана и истовремено очекује реакција премијерке. Њој је стамбена заједница „Генекс кула” упутила два писма захтевајући, између осталог, да се продаја заказана за 6. фебруар обустави и да држава по праву прече куповине откупи тај део Западне капије Београда. Агенција за лиценцирање стечајних управника огласила је по трећи пут за мање од годину дана продају „Генералекспорта” у стечају – тражи 834,6 милиона динара или око седам милиона евра за 28 пословних простора од 14.943 квадратна метра, и око 10.500 квадрата такође пословног, али и гаражног простора у новобеоградском Блоку 33. То здање архитекте Михајла Митровића изграђено пре више од четири деценије, а од пре две године је споменик културе, сада се продаје по цени која је за 10 милиона евра нижа од првобитне прошлогодишње и за пет милиона евра повољнијој од вредности која је процењена у другом покушају. Ако у претходна два није било заинтересованих, у трећем би могло да их буде. То кажу у „Марери пропертиз”, компанији чија је специјалност да купује старе објекте, реновира их и издаје као пословни простор попут „Београђанке” и БИГЗ-а, али тврде да они нису потенцијални купци.

– Цена сада јесте прихватљива и чули смо да има интересената, али нама тај објекат није занимљив зато што није засебна целина, него је повезан са стамбеном кулом, и ту посла никад не би била чиста. Рецимо реновирате фасаду пословне зграде, али не и стамбене, и на шта би онда то личило. Сада је велика тражња на тржишту пословног простора, али је питање шта ће бити дугорочно – кажу у „Марери”.

Да је најлогичније, али и најисплативије било да намена остане иста, пословна, сматра Миодраг Газибара, консултант за инвестиције. Он не би дао глас да се објекат преуреди у музеј јер каже како у вертикалну зграду мале основе сместити експонате и направити целину кроз коју људи треба да пролазе је готово неизводљиво.

– Најбоље би било реновирати тај простор у канцеларије. Ако се, рецимо, квадрат продаје за 400 евра, купац ће морати уложити још 600 до 800 евра по квадрату у обнову, што значи да ће га квадрат коштати 1.000 до 1.200 евра. Издаваће га за 11 или 12 евра и исплатиће му се – истиче Газибара уз напомену да људи обично заборављају да реконструкција често кошта исто као и нова изградња и да са собом носи увек скривене трошкове.

Коме су потребне толике канцеларије, узвраћа Бојан Ковачевић, архитекта, који је на месту председника Академије архитектуре Србије заменио Михајла Митровића. Зато се он залаже за идеју да се нижа кула претвори у студентски дом, а предлог да у њој буде музеј Николе Тесле оцењује као – будалаштину.

– Ако постоји потреба, најједноставније би било пословни простор пренаменити у студентске собе, студенти махом не возе кола тако да је проблем да се обезбеди паркинг који је неопходан ако здање остане пословно у старту решен. Доктрина модерне архитектуре којој припада Западна капија Београда била је аскетизам који се огледао и у мањој висини спратова што је лоша страна која практично не може да се реши јер тај бетонски објекат није сир да га сече како коме падне на памет нити се међуспратови могу мешати ко шпил карата – сматра Ковачевић.

У каквом је стању пословни део Западне капије Београда која годинама зврји празна и шта све чека будућег власника не усуђује се ни да претпостави Драган Буђевац, професор емеритус Грађевинског факултета у Београду, јер наглашава да одавно није улазио у тај део зграде. Оно што из рукава сипа јесу питања која се односе на инсталације, грејање, хлађење, термоизолацију, висину плафона...

– Инсталације у том објекту су сигурно катастрофалне. Здања грађена пре 40 година не задовољавају данашње прописе и стандарде, рецимо само противпожарни услови су далеко строжи него пре. Такве реконструкције су изузетно захтевне и коштају много, скупље су него да се зида наново – објашњава Буђевац.