Tesla teško do doma u „Geneks” kuli

Oaza duha, kulture i arhitekture, studentski dom, muzej Nikole Tesle i Mihajla Pupina ili da ostane dom za kancelarije – predlozi su o budućoj nameni niže, poslovne „Geneks” kule, sa kojom se licitira prethodnih desetak dana i istovremeno očekuje reakcija premijerke. Njoj je stambena zajednica „Geneks kula” uputila dva pisma zahtevajući, između ostalog, da se prodaja zakazana za 6. februar obustavi i da država po pravu preče kupovine otkupi taj deo Zapadne kapije Beograda. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je po treći put za manje od godinu dana prodaju „Generaleksporta” u stečaju – traži 834,6 miliona dinara ili oko sedam miliona evra za 28 poslovnih prostora od 14.943 kvadratna metra, i oko 10.500 kvadrata takođe poslovnog, ali i garažnog prostora u novobeogradskom Bloku 33. To zdanje arhitekte Mihajla Mitrovića izgrađeno pre više od četiri decenije, a od pre dve godine je spomenik kulture, sada se prodaje po ceni koja je za 10 miliona evra niža od prvobitne prošlogodišnje i za pet miliona evra povoljnijoj od vrednosti koja je procenjena u drugom pokušaju. Ako u prethodna dva nije bilo zainteresovanih, u trećem bi moglo da ih bude. To kažu u „Mareri propertiz”, kompaniji čija je specijalnost da kupuje stare objekte, renovira ih i izdaje kao poslovni prostor poput „Beograđanke” i BIGZ-a, ali tvrde da oni nisu potencijalni kupci.

– Cena sada jeste prihvatljiva i čuli smo da ima interesenata, ali nama taj objekat nije zanimljiv zato što nije zasebna celina, nego je povezan sa stambenom kulom, i tu posla nikad ne bi bila čista. Recimo renovirate fasadu poslovne zgrade, ali ne i stambene, i na šta bi onda to ličilo. Sada je velika tražnja na tržištu poslovnog prostora, ali je pitanje šta će biti dugoročno – kažu u „Mareri”.

Da je najlogičnije, ali i najisplativije bilo da namena ostane ista, poslovna, smatra Miodrag Gazibara, konsultant za investicije. On ne bi dao glas da se objekat preuredi u muzej jer kaže kako u vertikalnu zgradu male osnove smestiti eksponate i napraviti celinu kroz koju ljudi treba da prolaze je gotovo neizvodljivo.

– Najbolje bi bilo renovirati taj prostor u kancelarije. Ako se, recimo, kvadrat prodaje za 400 evra, kupac će morati uložiti još 600 do 800 evra po kvadratu u obnovu, što znači da će ga kvadrat koštati 1.000 do 1.200 evra. Izdavaće ga za 11 ili 12 evra i isplatiće mu se – ističe Gazibara uz napomenu da ljudi obično zaboravljaju da rekonstrukcija često košta isto kao i nova izgradnja i da sa sobom nosi uvek skrivene troškove.

Kome su potrebne tolike kancelarije, uzvraća Bojan Kovačević, arhitekta, koji je na mestu predsednika Akademije arhitekture Srbije zamenio Mihajla Mitrovića. Zato se on zalaže za ideju da se niža kula pretvori u studentski dom, a predlog da u njoj bude muzej Nikole Tesle ocenjuje kao – budalaštinu.

– Ako postoji potreba, najjednostavnije bi bilo poslovni prostor prenameniti u studentske sobe, studenti mahom ne voze kola tako da je problem da se obezbedi parking koji je neophodan ako zdanje ostane poslovno u startu rešen. Doktrina moderne arhitekture kojoj pripada Zapadna kapija Beograda bila je asketizam koji se ogledao i u manjoj visini spratova što je loša strana koja praktično ne može da se reši jer taj betonski objekat nije sir da ga seče kako kome padne na pamet niti se međuspratovi mogu mešati ko špil karata – smatra Kovačević.

U kakvom je stanju poslovni deo Zapadne kapije Beograda koja godinama zvrji prazna i šta sve čeka budućeg vlasnika ne usuđuje se ni da pretpostavi Dragan Buđevac, profesor emeritus Građevinskog fakulteta u Beogradu, jer naglašava da odavno nije ulazio u taj deo zgrade. Ono što iz rukava sipa jesu pitanja koja se odnose na instalacije, grejanje, hlađenje, termoizolaciju, visinu plafona...

– Instalacije u tom objektu su sigurno katastrofalne. Zdanja građena pre 40 godina ne zadovoljavaju današnje propise i standarde, recimo samo protivpožarni uslovi su daleko stroži nego pre. Takve rekonstrukcije su izuzetno zahtevne i koštaju mnogo, skuplje su nego da se zida nanovo – objašnjava Buđevac.