Глас као отисак прста

Отмичарима који траже откуп, наркодилерима који се договарају о испоруци дроге и другим криминалцима прети нова технологија која их, употребљена као доказ на суду, може послати на вишегодишњу робију. Реч је о форензичкој акустици, идентификацији помоћу гласа, која ће ускоро у најсавременијем облику заживети у Националном криминалистичко-техничком центру МУП-а Србије. Људски глас, гледано из полицијског угла, је као отисак прста. Не постоје две особе са идентичним карактеристикама гласа које одређују два фактора: вокални тракт (резонантни простор, усна и носна дупља) и артикулатори (гласне жице, зуби, непце, језик...). Форензичка техника достигла је ниво на којем осумњиченог може идентификовати помоћу његовог гласа, снимљеног, на пример, приликом компромитујућег телефонског разговора, или чак на месту злочина. Снимак се пореди са узорком гласа осумњиченог снимљеним у за то одговарајућим условима. Двојица вештака – инжењер помоћу компјутера и фонетичар, слушајући – у одвојеним процесима анализирају гласове. Ако њихов рад даје позитиван резултат, осумњичени је идентификован.

– Ми смо нашом систематизацијом предвидели лабораторију за форензичку акустику. Шпанска влада изразила је спремност да пружи експертску помоћ и финансира овај пројекат, реч је о донацији вредној око 55.000 евра. Ова област у последње време постаје све актуелнија у домаћој судској и полицијској пракси – каже Лазар Нешић, начелник Националног криминалистичко-техничког центра.

Осим обавезног високог образовања из области електротехнике и фонетике, вештаци гласа мораће да прођу кроз четворонедељну обуку у некој релевантној лабораторији у свету, а затим под надзором искусног колеге одраде сто случајева вештачења гласа. Тек после тога, добијају сертификат за бављење овим послом. Експерти лабораторије на чијем формирању ради МУП Србије, која ће током следеће године бити у пуној функцији, бавиће се идентификацијом гласа а касније и другим сегментима форензичке акустике – побољшањем квалитета снимака, па и психолошком анализом на основу гласа.

Самостални полицијски инспектор Душко Добросављевић, дипломирани електроинжењер, биће ангажован на спектографској анализи гласа. Он објашњава да снимљени материјал, да би био валидан за вештачење, мора садржати најмање 20 речи погодних за поређење. Снимак мора бити и задовољавајућег квалитета у, како каже, "односу сигнал-шум".

– Вештаци припремају узорак гласа по налогу суда, у присуству осумњиченог, адвоката и истражног или судећег судије, који се пореди са раније достављеним снимком гласа. Осумњичени унапред изговара припремљен текст, а снима се и опуштени разговор. Снимци се, практично, раздвоје у речи које се затим преко посебног хардвера и софтвера претварају у графички приказ на компјутеру, који се назива спектрограм. Ако се подаци поклопе, осумњичени је идентификован – објашњава Добросављевић.

Истовремено, фонетичар ради по аудитивној, односно слушној, методи. Он прати темпо, интонацију, ритам, нагласак, говорну модулацију (шапат, говор кроз нос и сл.) и патологију говора (говорне мане). На основу искуства овај вештак закључује да ли се поклапају снимљени глас и узорак гласа осумњиченог. Налаз потписују обојица вештака, инжењер који је спровео спектографску и фонетичар који је радио по аудитивној методи.

Форензичка акустика развијена је средином прошлог века у САД, створена је за војне потребе а крајем шездесетих и почетком седамдесетих година почиње да се користи и у полицијске сврхе. Информатичка револуција, посебно дигитализација – потискивање трака као носача звука, утицала је и на ову специфичну област криминалистичке технике па деведесетих година долази до њеног наглог развоја. Последњих година, откако су извршене одговарајуће законске промене, тајно (у складу са законом) снимљени разговори све чешће се користе у сузбијању криминала, па се снимци разговора појављују на суду као доказ чију аутентичност, у смислу гласа говорника, одбрана оптужених понекад покушава да оспори. Управо такви случајеви биће изазови за експерте нове форензичке лабораторије МУП-а Србије, јединствене у региону.