Ми­ни­стар од­бра­не БиХ с чел­ни­ци­ма НА­ТО-а без са­гла­сно­сти Срп­ске

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

БАЊАЛУКА – При­су­ство од­ла­за­ћег ми­ни­стра од­бра­не БиХ Си­фе­та По­џи­ћа (Ком­ши­ће­ва Де­мо­крат­ска фрон­та) на раз­го­во­ри­ма у Не­мач­кој, где се ди­ску­то­ва­ло о ис­по­ру­ци оруж­ја Укра­ји­ни, из­но­ва је по­кре­ну­ло осе­тљи­ве те­ме у БиХ, на ко­је три на­ро­да гле­да­ју опреч­но. По­џић је на ју­че­ра­шњем са­стан­ку ми­ни­ста­ра од­бра­не у окви­ру та­ко­зва­не Кон­такт гру­пе за од­бра­ну Укра­ји­не у ба­зи „Рам­штајн” у Не­мач­кој пред­во­дио де­ле­га­ци­ју БиХ. Та­мо се раз­го­ва­ра­ло о сла­њу оруж­ја Ки­је­ву.

Ка­ко су из­ве­сти­ли ме­ди­ји, По­џић је по­зив до­био од се­кре­та­ра од­бра­не САД Лој­да Ости­на и пред­се­да­ва­ју­ћег За­јед­нич­ких на­чел­ни­ка ге­не­рал­шта­бо­ва ге­не­ра­ла Мар­ка Ми­ли­ја.

За­ме­ник ми­ни­стра од­бра­не БиХ за упра­вља­ње ре­сур­си­ма Мир­ко Око­лић ре­као је за „По­ли­ти­ку” да По­џи­ћев од­ла­зак на овај са­ста­нак ни­је про­из­вод кон­сен­зу­са и по­ја­снио ка­ко ми­ни­стар од­бра­не БиХ иона­ко не­ма овла­шће­ња да одо­бри би­ло ка­кву вој­ну по­моћ. Око­лић ка­же да По­џи­ћев од­ла­зак у ба­зу „Рам­штајн” мо­же да има до­мет је­ди­но у обла­сти мар­ке­тин­га, јер над­ле­жност за сла­ње на­о­ру­жа­ња спа­да у до­мен Пред­сед­ни­штва БиХ.

„По­џић је до­нео од­лу­ку да от­пу­ту­је у Не­мач­ку без уса­гла­ша­ва­ња у Ми­ни­стар­ству од­бра­не БиХ. По­зна­то је да у ве­зи с тим пи­та­њем не­ма са­гла­сно­сти. Кон­такт гру­па за по­моћ Укра­ји­ни, ко­ју су офор­ми­ле САД, не­пре­ста­но ша­ље по­зи­ве и По­џић је већ уче­ство­вао на та­квим са­стан­ци­ма, иако БиХ ни­је чла­ни­ца гру­пе. Пред­став­ник БиХ је по­сма­трач и од­ла­зак ми­ни­стра мо­же да по­слу­жи са­мо да се у БиХ пра­ви не­ка­ква дра­ма, јер По­џић иона­ко ни­шта не мо­же да обе­ћа или пот­пи­ше. Та­ко да ње­гов бо­ра­вак у ’Рам­штај­ну’ ни­ко­га не тре­ба да за­бри­ња­ва”, ре­као је Око­лић.

Кон­ста­то­вао је ка­ко и сам по­зив за уче­шће пред­ста­вља сво­је­вр­сни при­ти­сак на БиХ, ка­ко би се не­ко из ове зе­мље на би­ло ка­кав на­чин укљу­чио у рад гру­пе. Око­лић до­да­је да БиХ иона­ко не­ма опре­му ко­ја би мо­гла да бу­де ис­по­ру­че­на Укра­ји­ни.

„По­гле­дај­те ка­кву му­ку му­че Не­мач­ка и Фран­цу­ска и мно­го раз­ви­је­ни­је зе­мље да про­на­ђу оруж­је за Ки­јев, а ово ма­ло за­ста­ре­ле опре­ме што има БиХ ни­ко­ме не би по­мо­гло и не би зна­чи­ло ни­шта за ра­то­ва­ње ка­кво се во­ди у Укра­ји­ни”, на­вео је Око­лић.

Ре­пу­бли­ка Срп­ска за­сту­па по­ли­ти­ку по ко­јој би у ве­зи с ру­ско-укра­јин­ским су­ко­бом БиХ тре­ба­ло да се др­жи по стра­ни и из­но­си не­у­трал­не ста­во­ве, док у Са­ра­је­ву че­сто осу­ђу­ју ру­ску агре­си­ју и у по­је­ди­нач­ним ис­ту­пи­ма по­др­жа­ва­ју за­пад­не санк­ци­је Мо­скви.

Осе­тљи­во укра­јин­ско пи­та­ње по­себ­но се те­шко ре­флек­то­ва­ло на БиХ, пре­ко ко­је се ло­ме и дру­га стра­те­шка без­бед­но­сна пи­та­ња, на ко­ја због спе­ци­фич­них од­но­са у ре­ги­о­ну, као и услед исто­риј­ских зби­ва­ња, на­ро­ди гле­да­ју пот­пу­но опреч­но.

Ути­сак је да нај­број­ни­ји на­род ко­ри­сти при­ви­ле­ги­ју да као нај­до­ми­нант­ни­ји та пи­та­ња ре­ши у ин­тер­ним раз­го­во­ри­ма са за­пад­ним зе­мља­ма, иако Устав БиХ про­пи­су­је ну­жност кон­сен­зу­са и за да­ле­ко бе­за­зле­ни­је од­лу­ке. По­де­ле у БиХ од­сли­ка­ва­ју ста­во­ви срп­ских пред­став­ни­ка, ко­ји не же­ле да по­ста­ну део ни­јед­ног са­ве­за или уни­је уко­ли­ко у то­ме ни­су за­јед­но са Ср­би­јом, док с дру­ге стра­не хр­ват­ске во­ђе опи­су­ју као са­свим при­род­ну же­љу Хр­ва­та да БиХ бу­де део НА­ТО-а, јер је и Хр­ват­ска члан те али­јан­се.