Мали Зејтинлик споменик страдања Срба из Сарајева и околине

Од нашег дописника

Источно Сарајево – Спомен-гробље Мали Зејтинлик у Сокоцу, које постоји од јануара 1996. године, највеће је војничко гробље у БиХ. Грађено је по узору на српско војничко гробље на Зејтинлику код Солуна. На соколачком Малом Зејтинлику, на коме је подигнут и спомен-крст и изграђена Црква Свете Петке, почива око хиљаду српских бораца, погинулих у одбрани Грбавице, Хаџића, Вогошће, Рајловца и других насеља на ширем подручју предратног Сарајева, а која су након потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ.

Излазећи из Сарајева, Срби су са собом понели посмртне остатке својих најближих, не желећи да њихове гробове скрнаве они због којих су морали побећи са својих вековних огњишта. О тој трагедији српског народа сведоче стотине хумки и крстови поређани у „беспрекорном строју” на Малом Зејтинлику, гробљу на које су пренесени посмртни остаци храбрих бораца Војске Републике Српске који су изгубили живот у одбрани своје земље, домова и породица.

Трагику гробља Мали Зејтинлик, на коме тишина надвладава сваку изговорену реч, посебном чини то да на њему, осим страдалих српских хероја, почива и велики број невиних српских цивила које су у последњем одбрамбено-отаџбинско рату на најмонструознији начин убили припадници Армије БиХ. Какве су то трагедије, каква су то страдања... Међу њима је и деветогодишња девојчица Мирјана Драгичевић из Илијаша, коју је 1992. године група муџахедина силовала пред очима њене мајке и убила. Посмртни остаци девојчице пренесени су из Илијаша на соколачко гробље 2012. године, искључиво по жељи Мирјанине мајке Раде.

„Војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик на Сокоцу печат је Републике Српске”, каже начелник Сокоца Милован Цицко Бјелица.

О формирању српског војничког гробља на локалитету Соколачке њиве, у чему је и сам учествовао, Бјелица прича с посебним осећајем туге и жаљења због свега што су напаћени и недужни сарајски Срби доживели 1996. године, након свих голгота кроз које су прошли током ратних дешавања. Те страхоте, истиче, тешко је заборавити.

„Оно што је током егзодуса Срба из Сарајева запањило чак и равнодушни свет је то што су први пут у историји преношене, не само мошти, црквени крстови и звона, него и тела војника који су пали штитећи своја огњишта. Тадашњи егзодус и несрећа данас представљају залог и темељ Републике Српске”, рекао је Бјелица за „Политику”.

Присећајући се тих тешких дана, градоначелник Сокоца је на веома сликовит начин описао и све тешкоће с којима су се суочавали током сахране посмртних остатака бораца које су њихови сродници донели са собом.

„По целу ноћ су се копале раке и обављале сахране, свештеници су служили опијела у незапамћено лошим временским условима на овим просторима. Први слојеви залеђене земље морали су се сећи секирама јер је то био једини начин да би се могло наставити с копањем гробног места”, прича Бјелица.

Председник Републике Српске Милорад Додик сматра да су сарајевски и романијски Срби највећи страдалници у прошлим ратним дешавањима у БиХ.

„Зато се овде окупљамо сваке године на Дан Републике Српске и одајемо пошту и почаст људима који су бранили, одбранили и створили Републику Српску. Зато је важно бити на Сокоцу с надахнућем, жељом и захвалношћу за јачање и изградњу Српске”, изјавио је Додик 9. јануара након што је, поводом 31. рођендана Српске, положио венац на Војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик.