Како нас варају трговци - полисе осигурања подваљују као као додатне гаранције

Трговци беле технике почели су да осигуравају уређаје потписујући са купцима уговоре у име осигуравача. Ову услугу нуде као додатну „гаранцију” по истеку двогодишње законске, како би потрошачи, наводно, имали и додатно осигурање у случају квара или неких других проблема. Осигурање се плаћа на годину дана и кошта око 800 динара, а уколико се уплати за две године, стаје 1400 динара. Један наш читалац који је ових дана купио телевизор платио је ову услугу, јер му је, како каже, објашњено да је реч о додатној гаранцији.

– Продавац је јасно рекао да је то додатна гаранција, да је препоручује, будући да се уређаји обично кваре после две године. На моје питање да ли то значи да уређаји трају само док траје гаранција, он је рекао да то показује пракса, али да је управо због тога препоручљиво узети „гаранцију” (осигурање) још годину дана, да би купац био сигуран – каже наш читалац. У уговору који је потписао јасно стоји да је реч о осигурању електричног уређаја, које трговац као заступник осигуравајуће куће потписује са купцем. У условима осигурања који су наведени се, ипак, помиње да је реч о продуженој гаранцији са широким покрићем, али је проблем у томе што се може сматрати да је купац на овај начин доведен у заблуду јер Закон о заштити потрошача купцу обезбеђује заштиту у трајању од две године, а после тога произвођач може да понуди додатну такозвану комерцијалну гаранцију, која се не плаћа и обезбеђује је произвођач, који на овај начин жели да, рецимо, привуче купце. У том случају обезбеђује већи обим права и тада је у обавези да изда гарантни лист.

– У прве две године, док траје законска заштита, купац има права попут тога да у првих шест месеци може да захтева поправку, замену и повраћај новца, а после шест месеци до истека две године само поправку или замену. После две године, ако има и комерцијалну гаранцију, купац се обраћа даваоцу, а то је најчешће овлашћени сервис или увозник. Додатна права се остварују у зависности од тога шта је наведено у гаранцијској изјави. Суштина је да се додатна гаранција не плаћа – каже Младен Алфировић из НОПС-а. Шта је онда проблем у случају који је навео наш читалац? То што се потрошач доводи у заблуду, јер му се нуди наводна додатна гаранција, злоупотребљава се тај израз, а у ствари му се продаје полиса осигурања за уређај који је купио.

– Ниједна гаранција се не плаћа, па ни комерцијална, коју нуди произвођач. Она је само начин да се купци вежу за бренд и да бирају одређене производе управо због тога што имају продужену гаранцију. Овде може да се говори и о злоупотреби члана закона који објашњава појам гаранције, јер оно што се плаћа не би требало да се зове гаранција, а то у овом случају јесте наведено у условима осигурања. Са друге стране, трговац који сугерише купцу да се уређаји кваре после одређеног рока практично признаје да можда има нека сазнања о уграђеним кваровима, а познато је да је и став Европске комисије да је такво понашање дефинисано као непоштена пословна пракса – објашњава Алфировић.