Пољска на првој линији фронта

Пољска би ускоро могла да постане централна база САД у Европи. Улога главног америчког плацдарма на Старом континенту, а која је од времена хладног рата била резервисана за Немачку, требало би да буде додељена земљи која је из Другог светског рата изашла као искључиви интересни простор некадашњег Совјетског Савеза.

Већ дуже време се прича о изградњи нове базе за америчке борбене хеликоптере и припадајућу опрему у граду Подвизу. Према писању локалне штампе, реч је о реализацији планова Вашингтона да створи војну алтернативу Немачкој и претвори некадашњу социјалистичку земљу у поље неког будућег рата против Русије. Предвиђено је подизање стотина нових објеката за смештај америчких војника и припадајуће технике, а цео процес трајао би наредних барем десет година.

Краће речено, Пољска у новој улози не би била тек савезник НАТО-а, већ полигон на којем би САД остваривале своје искључиве интересе. Тако гледано, и изградња нових војних објеката на тамошњој територији представља реализацију планова Вашингтона, а не и Брисела. Наравно, све у светлу промене на политичкој и војној мапи Европе и припреме Пољске за даља америчка бојна дејства усмерена ка истоку континента.

Током 20. века судбина није баш претерано била наклоњена земљи која је европској цивилизацији подарила Николу Коперника, Фредерика Шопена и друге великане. У центру збивања у два светска рата нашла се притешњена између великих противника – Немачке и Русије – и то је у огромној мери одредило и њену позицију у 21. веку. Независност стечена по падању „гвоздене завесе” у Европи, како видимо, није била дуговечна. Померање НАТО-а на исток практично је онемогућило Пољској да се на прави начин опорави од совјетског утицаја, да се сабере и поврати некадашњу политичку величину.

„Редовно инвестирамо у нове објекте који су неопходни америчкој војсци да би, у случају угрожености, омогућили брзо пребацивање великог броја припадника армије САД преко океана”, објаснио је недавно министар одбране Републике Пољске Мариуш Блашчак. У том смислу тамо ће бити изграђени хангари и складишта горива спремни да прихвате допремљену технику и људство. Све поменуто у складу је са обавезама усаглашеним у оквиру Договора о јачању одбрамбене сарадње, који су Вашингтон и Варшава потписали 2020.

Поменути споразум претпоставља могућност даљег укрупњавања америчког војног контингента на Старом континенту, преносе пољски медији. Штавише, тамошње Министарство одбране понудило је Американцима бесплатан смештај, храну и гориво. Расходи по овом питању требало би да досегну суму од неких 500 милиона злота (нешто мање од 250 милиона евра) годишње, а који ће бити надокнађивани на рачун пореза које плаћају грађани. Такви трошкови, данас у општој економској кризи, и те како утичу на финансијску ситуацију сваке просечне пољске породице, подсећају медији.

Да ли Пољаке чека судбина слична украјинској: да буду топовско месо у неком могућем великом рату САД против Русије? Многи су склони да на ствари гледају управо на тај начин. Уосталом, граница украјинског фронта је близу, Пољска се нада да би у послератном прекомпоновању ове бивше совјетске републике могла за себе да обезбеди немали део нових територија...

Ипак, судећи према дешавањима на терену, али и у свету уопште, рачунице руководства у Варшави могле би се лако показати као погрешне. Наиме, тешко је веровати да би САД могле тек тако препустити Немачку њеној судбини. Везе Вашингтона и Берлина су још од краја Другог светског рата толико јаке да је могуће говорити да најјача земља у Европи без обилате деценијске помоћи са западне стране Атлантика сигурно не би повратила моћ коју је имала током историје. Такође, а у вези са Пољском, јасно је да би и претензије на поједине немачке територије у садашњим оквирима граница источног суседа биле јасно истакнуте.

Неко ново „немачко чудо”, овај пут у земљи премијера Матеуша Моравјецког, тешко да може да се догоди. Околности су потпуно другачије од оних које су Американци затекли у ратом разрушеној и подељеној Немачкој. Уосталом, тада је било важно што скорије показати надмоћ капиталистичког система на Западу над социјалистичким на Истоку. И све у оквирима убрзаног опоравка од минулих ратних разарања.

Пољска се нашла некако стешњена између тих супротстављених идеологија. Била је и људски и економски немоћна да се сама извуче из беде у коју је гурнута (делимично и својом кривицом) и практично се утопила у социјалистичку причу њој сличних држава, фактичких губитника Великог рата на тлу Европе.

Претерана блискост са САД Пољску би могла само да доведе ближе првој линији украјинског фронта. Уосталом, „остаци” појединих артиљеријских граната већ су доспели на њену територију. Као опомена.