Запетљавање саобраћаја

У последње време води се полемика како изместити окретницу на Студентском тргу у Београду. Полемичаре не познајем, нити сам се упуштао у предложена решења, јер нисам видео ниједан предлог који бих подржао, а то је да се одустане од тог пројекта.

Сваки саобраћајни пројекат изискује озбиљне предистражне радње у виду бројања саобраћаја, демографских очекивања, размештаја постојећих и будућих пословних и јавних функција... У случају пешачих зона, најважнији фактор су садржаји тог простора, којем ће гравитирати будући пешаци, а да се не угрози динамички саобраћај. Такође, познато је да свака тангентна саобраћајница изискује и добру радијалну везу, којом би се „уливала” и „изливала” возила. Срећом, затварање Кнез Михаилове улице прошло је скоро безболно, јер је на тангенту улица Париске комуне и Риге од Фере имала радијус од улица Коларчеве и Васине.

Да се позабавимо мало и садржајем те будуће пешачке зоне. Три велика факултета, Ректорат и два музеја престављају крајње стерилан простор да би привукао пешаке.

Да се вратимо мало и поменутој Кнез Михаиловој улици. Она ни данас није толико оптерећена да би у њој био неки „кркљанац”, а била би и мање заузета да није више од половине пешака, који њом одлазе или се враћају с Калемегдана, који би могао да постане једна од највећих и најатрактивнијих пешачких зона у Европи, само када би се мало олабавили стереотипи, па се тамо унели неки мини-садржаји, као нпр. на Монмартру или у Лимасолу, где по строго контролисаним габаритима и естетским критеријумима имамо и бистрое/тавернице са само два стола.

Ако баш хоћемо ширење зоне за пешаке, окренимо се ка Топличином и Косанчићевом венцу, где пуца видик, а не смета саобраћају.

Хтео бих, на ову тему, да повучем паралелу и с градом у којем живим, Крагујевцом. По узору на „великог брата” – Београд, пре четири деценије је покренута идеја да и Крагујевац добије своју пешачку зону. Трочлана комисија, у коју сам био именован, као тада главни градски стручњак за саобраћај, требало је да да мишљење о том пројектном задатку, који је урадила тадашња Дирекција за урбанизам и изградњу (ДУИК). Већ на првом састанку оспорио сам ту идеју, која је подразумевала затварање за саобраћај главне улице, јер тиме би се створио „тромб у саобраћајном крвотоку града” и прекинула природна веза центра с делом града преко Лепенице, величине Чачака. Као алтернативу, предложио сам, педесетак метара одатле, зону испред велелепне зграде суда, која је саобраћајно прилично изолована и, за разлику од понуђеног предлога, где би се у пешачкој зони нашле само једна кафана и продавнице веша, овде су били кафана „Москва”, хотел „Дубровник” и „Безистан”. Високи градски функционер, запослен баш у ДУИК-у, грубо ме је прекинуо речима да није моје да размишљам и дајем алтернативе, већ да стручно образложим понуђени пројектни задатак. Одмах сам устао, изузео своје мишљење на већ припремљени закључак и напустио састанак.

Пешачка зона је изграђена и временом је постала кафанска зона, пешацима су остала два узана тротоара, који су у време моје младости били „корзо”, а саобраћај је нашао алтернативу – управо на улицу коју сам предлагао за пешаке.

Недавно се појавила идеја да сада и Крагујевац треба да добије другу пешачку зону, гле чуда – управо на површини коју сам предлагао пре четири деценије. Тиме се саобраћај одбацује за још седам стотина метара, ка згради Скупштине града, а то значи продужетак путање возила, што има за последицу више возила на улици и веће гужве на ионако оптерећеној површини за саобраћај. Кафана и хотела више нема, замениле су их банке, неће бити ни посебног паркинга, који је реконструисан пре само две, три године. Губитак тих више од сто паркинг места биће ненадокнадив за град. Као што се и у Београду обећава гаража испод Студентског парка, тако и овде се планира гаража, удаљена око пола километра, а зграда пореске Управе, у којој у сваком тренутку стотинак грађана обавља своје обавезе, остаје у средишту будуће пешачке зоне.

Два пута сам позвао локалну ТВ РТК како би се повела јавна расправа о овом питању. Љубазна секретарица ми је рекла да је тема занимљива и да ће ме уредница обавезно позвати. Хтео сам да понудим да град смогне снаге и постојећу пешачко-кафанску зону врати за возила и изгради нову, на управо понуђеној локацији. Кад сам видео грађевинску ограду на овој локацији, управо под прозорима РТК, схватио сам да до очекиваног позива никад неће доћи.

Драги грађани оба града, наоружајте се стрпљењем. Гараже ће бити изграђене за четири до пет година, ако искрсне проблем с археолошким налазима, имајте разумевања за одлагање од неколико година. Ако је за утеху, и Крагујевчани толико дуго чекају обнову Градске пијаце.

Слободан Зечевић,
дипл. инж. саоб., Крагујевац