Зашто је убијен Украјинац који је знао кад ће Руси напасти

После пада хеликоптера и погибије украјинског министра унутрашњих послова и његовог заменика, испливало је много прикривених чињеница и закулисних дешавања у Украјини. Да би се разумело све што се после тог трагичног инцидента догађа последњих недеља, потребно је вратити се на сам пад хеликоптера у којем су били министар Денис Монастирски и његов заменик и државни секретар. Хеликоптер се срушио прошле среде у Броварима (насељу у близини Кијева) и пао на вртић. Погинуло је 18 особа: сви који су били у хеликоптеру и двоје деце.

Пре мистериозног пада летелице Министарство унутрашњих послова је открило начине препродаје западног оружја коју су обављали високопозиционирани припадници Оружаних снага Украјине. И то је био „окидач” да у медијима почне да се говори о различитим верзијама трагичног догађаја, узроцима и заверама. Наводно су припадници Министарства полиције почели да траже удео у тим трансакцијама, чак су неке транше и исплаћене, а онда се десио изненадни пао хеликоптера с полицијским врхом.

Први је клупко почео да одмотава донедавни саветник канцеларије украјинског председника Алексеј Арестович. Треба подсетити да је он, после истрајавања на својој верзији догађаја с рушењем зграде у Дњепропетровску пре десетак дана, на крају дао оставку и извинио се. Арестович је заправо најавио овај унутрашњи украјински сукоб у којем сами актери имају мало утицаја на расплет.

Руски медији су приметили да је Арестович, који је по популарности одмах иза Зеленског и начелника Генералштаба Валерија Залужног, по свему судећи у овом тренутку намерно учинио искорак како би се дистанцирао од актуелне украјинске власти.

У украјинским медијима је такође почело да се говори како су украјинске безбедносне службе под различитим утицајима: војна безбедносна служба је наводно под утицајем Пентагона, а цивилна обавештајна под патронатом ЦИА.

У међувремену су покренуте истраге због набавки хране за војску која је наплаћивана два до три, па и седам пута скупље него што је њена стварна цена. Ухапшен је и заменик министра за инфраструктуру, развој заједница и територија Василиј Лозински, кога су детективи Агенције за борбу против корупције (која је под патронатом страних држава) ухапсили док је примао мито од 400.000 долара. Он је дугогодишњи близак сарадник премијера Дениса Шмигла, који га је и довео у владу.

Све ово води ка слабљењу тренутне владе у Кијеву и самог председника Володимира Зеленског. Трагично настрадали руководиоци полиције били су блиски сарадници председника. Наиме, министар Монастирски наследио је дугогодишњег шефа полиције злогласног Арсена Авакова (који је управљао нацистичким јединицима још од пуча на Мајдану), кога је Зеленски дуго покушавао да смени.

А онда је „Волстрит џорнал” крајем прошле недеље „оживео” причу о погибији украјинског преговарача с почетка рата. Украјинско тужилаштво је покренуло истрагу о убиству Дениса Кирејева, кога су 5. марта прошле године убили припадници СБУ, после прве рунде преговора с Русима у Белорусији крајем фебруара. Прво је било инсинуирано да је Кирејев радио за Русе, међутим касније је одликован као херој Украјине.

Сада је шеф Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине (ГУР) Кирил Буданов у интервјуу за Радио Слобода (Радио слободна Европа) потврдио да је овај банкар био њихов поуздани агент и да су га убили припадници цивилне безбедносне службе СБУ. Рекао је да тачно зна ко је извршио убиство метком у потиљак Кирејева.

Укратко, Буданов је рекао да је тада главни задатак Кирејева у преговорима с Русијом, који је поставио ГУР, био да се одуговлачи процес како би се добило на времену. „Онај ко је убио Кирејева хтео је да нам не дозволи да добијемо на времену”, рекао је шеф војне обавештајне службе, подсетивши да је тада ситуација била „близу критичне”. „И постојао је известан број људи који, рецимо, нису баш желели да Украјина победи. Ово је моје лично мишљење, поново наглашавам”, рекао је Буданов.

Објашњавајући природу свог односа и поверење у „преговарача” Кирејева, Буданов тврди да је информација овог банкара, који је почео да ради за војну обавештајну службу у пролеће 2021, помогла да се одбрани Кијев и да му је због тога Зеленски постхумно доделио орден.

По подне 23. фебруара прошле године, Кирејев је генералу Буданову дао обавештајне податке да је Владимир Путин управо наредио да инвазија почне 24. фебруара и да је главна тачка напада – аеродром у Гостомељу. За тих неколико сати прераспоређене су трупе како би се супротставиле руском нападу. После битке с Русима аеродром је оштећен и није употребљив за инвазионе снаге, сведочио је Буданов.

После те информације Кирејев је увршћен у преговарачки тим и учествовао је у првој рунди 28. фебруара. Занимљиво је такође да, према речима актуелног шефа ГУР-а, тадашњи начелник цивилне обавештајне службе Иван Баканов, који је смењен у јулу, „није могао баш ништа да објасни”. Украјински медији су 7. марта известили и о погибији градоначелника Гостомеља Јурија Прилипка, који је делио хлеб и лекове грађанима и наводно погинуо током гранатирања које су извеле руске трупе. Тада је рањен и градоначелник Буче. С друге стране, руски медији су о том догађају известили као о украјинском убиству „својих” који су били ангажовани на организовању преговора између Русије и Украјине.

Саветник шефа канцеларије председника Украјине Михаил Подољак сада је објаснио да у првим данима рата „није било јединствене координације” међу агенцијама за спровођење закона. Те координације очигледно нема ни сада, ако се узму у обзир последњи догађаји између полиције и војске. Реч је о обрачуну између цивилне и војне структуре, који ће завршити политичким, а можда и егзистенцијалним жртвовањем водећих фигура.