Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уставном суду сметају „заједничке институције” БиХ

На захтев Дениса Звиздића уставне судије у Сарајеву донеле још једну необичну пресуду, овог пута бавећи се и синтагмама
Седиште институција у Сарајеву (Фото EPA/FEHIM DEMIR)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Преостаје још само то да Кристијан Шмит пропише затворске казне за употребу синтагме „заједничке институције” па да све буде „демократски” и да сви народи заволе БиХ, један је од ироничних коментара који су уследили након што је Уставни суд БиХ прогласио неуставним термин који је у БиХ у употреби већ тридесет година.

Наиме, Уставни суд је минуле седмице на захтев потпредседника Представничког дома БиХ Дениса Звиздића прогласио неуставним синтагму „заједничкe институције” у Закону о застави БиХ, што је уједно најчешћи термин којим се у свакодневном говору дефинишу органи БиХ.

На судску одлуку низали су су коментари, углавном подругљиви, па је и председник Скупштине РС Ненад Стевандић рекао: „Ако нису заједничке, могле би да буду привремене”. Шефицу Клуба посланика СНСД-а у парламенту БиХ Сању Вулић зачудило је да синтагму нису преименовали у „сарајевске институције”.

Јесу ли институције БиХ „заједничке”, како их ословљавају Срби, или су то „државни” органи, како би волели Бошњаци, одређење је којим онај ко га употребљава на известан начин говори о томе како доживљава БиХ – као централизовану земљу или заједницу два ентитета.

За подносиоца апелације Дениса Звиздића ово је „историјска одлука” јер је суд потврдио да „БиХ по свом карактеру није државна заједница”. Уставни суд је, између осталог, навео да је законодавац додавањем одреднице „заједничке” испред израза „институције” променио смисао једног члана Устава који прописује постојање искључиво „институција БиХ”.

„Употреба речи ’заједничке’ у закону не би била у складу с Уставом БиХ само када би Устав прописивао њену забрану. Али, Устав ту забрану није прописао”, приметио је професор уставног права Милан Благојевић.

Најважније институције јесу Председништво БиХ и Парламентарна скупштина БиХ, која се састоји из два дома.

Српски члан се у председништво бира с територије РС, као засебне изборне јединице. Исти је случај с Представничким домом парламента БиХ, у којем је 14 места (од укупно 42) уставом резервисано за посланике из РС, који се бирају у том ентитету. Српске делегате за Дом народа БиХ бира Скупштина РС у Бањалуци. Те чињенице – уз право вета које је на располагању у сваком од тих органа – за српску јавност потврда су да је БиХ конфедерална земља, у којој делују два потпуно независна високоаутономна ентитета, чији се представници и делегати у институцијама БиХ само сабирају, што одговара и формулацијама Устава БиХ, у којем пише да је „БиХ састављена од два ентитета”.

„Све што говори о децентрализованој БиХ мора да буде и речју елиминисано. Префикс ’заједнички’ ништа не мења ни у појму институција БиХ, но то је само покушај да се због несигурности у одрживост БиХ покаже да су то јединствене, гранитне, унитарне установе БиХ”, каже за Радио-телевизију РС Радомир Лукић, професор уставног права.

Бошњаци, пак, у „заједништву” проналазе мањак атрибута државности БиХ, то јест дефицит аргумената за представу о земљи која би по оптици Сарајева требало да личи на друге централизоване земље. Бошњаци Устав и Дејтонски споразум читају тако што у њему негде проналазе да је БиХ надређена ентитетима. Наруку им не иде то што Устав предвиђа потпуно супротно уређење земље – а замишљено устројство не желе два од три народа у БиХ – али им, с друге стране, погодује то што Уставни суд тридесет година, гласовима три странца и два Бошњака, доноси одлуке које директно или индиректно стварају амбијент који погодује тим политикама.

„БиХ је у основи заједница република и стога је и термин заједничке институције исправан, јер су и настале заједничком иницијативом, уговором или споразумом”, појаснио је Милан Петковић, заменик председавајућег Уставно-правне комисије парламента БиХ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.