Национални уџбеник можда већ 1. септембра

Доласком на место в. д. директора „Службеног гласника” бивши министар просвете Младен Шарчевић намерава да оствари два плана која је износио још 2017. године, а сада је за њих, наглашава, добио подршку председника Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић. Први је да под исто рухо са „Службеним гласником” стави и некада јединог издавача школских књига – Завод за уџбенике. То припајање ће, према његовим речима, бити регулисано одлуком Владе Србије, која је и формирала поменута предузећа. Открива да ће функција Завода као главног националног издавача бити очувана под истим именом тако што ће за најдуже два месеца он постати посебан сектор у „Гласнику”. Уласком у већу компанију, Завод за уџбенике ће опстати, а „Службени гласник” са њим постаје моћније предузеће.

Шарчевић обећава да неће бити отпуштања, већ ће стручњаци из Завода попунити места оних радника који су у „Гласнику” пред пензијом. Али напомиње и да је у Заводу много старијих од 60 година за које спремају отпремнине, од новца који је преостао из времена када је то предузеће било ликвидно.

– Завод је у 2022. имао више од 300 милиона динара губитка, а годину пре тога 250 милиона. До маја би имали новца да функционишу и онда би се угасили, па је ово спас за њих. И председник и премијерка су ме позвали да ову идеју сада спроведем у дело. Тако ћемо добити новог националног издавача, кога ће изменама Закона о уџбеницима (које би требало да се усвоје до пролећа), држава определити да спроведе други план, а то је израда националних уџбеника – појашњава Шарчевић у разговору за „Политику”.

Законска измена је, каже, неопходна како би елиминисали могућност тужбе постојећих издавача, будући да је наше тржиште уџбеника слободно. Национални уџбеници садржаће лекције из више предмета и области које тек треба да буду одређени, а обухватиће, на пример, националну историју, културу, језик, географију... Засад разматрају две опције. Прва је да издају по једну школску књигу за сваки разред, а друга да штампају само три уџбеника: за млађе и старије основце и за средњошколце. Те књиге би, према стандардној процедури, након мишљења Националног просветног савета, одобравао министар просвете, према предлогу Завода за унапређење образовања и васпитања.

– Национални уџбеници неће бити на тржишту, статус ће им бити попут изборне школске књиге, а обавезаћемо наставнике да их користе. Видећемо на који начин ће то држава да уреди. Даћу све од себе да се поменуте школске књиге нађу пред ђацима већ од 1. септембра. Неће бити директног оцењивања за знање из њих, као за класичне предмете. Они ће бити допуна редовном градиву, наставници ће тражити да их ученици користе у изради пројеката, на пример, а онда ће у оквиру оцене пројектне активности ући и оцењивање знања из националног уџбеника – прецизира Шарчевић.

Сада, каже, бирају назив за те уџбенике. Један од предлога био је „национални идентитет”, али он сматра да су те речи претешке за прваке и да морају пронаћи неку сличну сложеницу која одражава исту суштину. Извесно је да ће националне школске књиге бити допуњене и додатним штивом и филмовима који могу да прошире знање ученика о овој земљи.

– Једноставно, држава може да пропише шта је то српски национални уџбеник, по узрасту ђака. А садашње школске књиге остају какве и јесу. А новим уџбеником само допуњујемо национална сазнања ученика у Србији. Тако ће, коначно, мало више да уче о холокаусту, који би требало да буде посебна лекција у делу који ће да се односи на Други светски рат. Велику улогу одиграће стручњаци из сфере високог образовања који ће на крају одредити садржај тих уџбеника. Биће укључени многи факултети, професори са психологије, који ће бринути о томе да ђаци не буду преоптерећени, а да се све уклопи у постојећи фонд часова. Већ неко време преговарам са појединим факултетским професорима, а помоћ је понудио и патријарх Порфирије и могуће је да ће и он бити укључен – открива Шарчевић, који је све осмислио на претходној функцији саветника за образовање председника и премијерке.

Вишак књижара претвориће у читаонице

Посебно питање које ће морати да реши нови директор „Службеног гласника” јесте шта ће бити са имовином Завода за уџбенике када им се прикључи.

– Спајањем предузећа имаћемо дупли број књижара, на пример. Нисам за то да се поједине од њих затворе, већ да их претворимо у учионице и читаонице у које старији ђаци и студенти могу доћи да попију кафу и уче заједно – наглашава Младен Шарчевић.