Nacionalni udžbenik možda već 1. septembra

Dolaskom na mesto v. d. direktora „Službenog glasnika” bivši ministar prosvete Mladen Šarčević namerava da ostvari dva plana koja je iznosio još 2017. godine, a sada je za njih, naglašava, dobio podršku predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić. Prvi je da pod isto ruho sa „Službenim glasnikom” stavi i nekada jedinog izdavača školskih knjiga – Zavod za udžbenike. To pripajanje će, prema njegovim rečima, biti regulisano odlukom Vlade Srbije, koja je i formirala pomenuta preduzeća. Otkriva da će funkcija Zavoda kao glavnog nacionalnog izdavača biti očuvana pod istim imenom tako što će za najduže dva meseca on postati poseban sektor u „Glasniku”. Ulaskom u veću kompaniju, Zavod za udžbenike će opstati, a „Službeni glasnik” sa njim postaje moćnije preduzeće.

Šarčević obećava da neće biti otpuštanja, već će stručnjaci iz Zavoda popuniti mesta onih radnika koji su u „Glasniku” pred penzijom. Ali napominje i da je u Zavodu mnogo starijih od 60 godina za koje spremaju otpremnine, od novca koji je preostao iz vremena kada je to preduzeće bilo likvidno.

– Zavod je u 2022. imao više od 300 miliona dinara gubitka, a godinu pre toga 250 miliona. Do maja bi imali novca da funkcionišu i onda bi se ugasili, pa je ovo spas za njih. I predsednik i premijerka su me pozvali da ovu ideju sada sprovedem u delo. Tako ćemo dobiti novog nacionalnog izdavača, koga će izmenama Zakona o udžbenicima (koje bi trebalo da se usvoje do proleća), država opredeliti da sprovede drugi plan, a to je izrada nacionalnih udžbenika – pojašnjava Šarčević u razgovoru za „Politiku”.

Zakonska izmena je, kaže, neophodna kako bi eliminisali mogućnost tužbe postojećih izdavača, budući da je naše tržište udžbenika slobodno. Nacionalni udžbenici sadržaće lekcije iz više predmeta i oblasti koje tek treba da budu određeni, a obuhvatiće, na primer, nacionalnu istoriju, kulturu, jezik, geografiju... Zasad razmatraju dve opcije. Prva je da izdaju po jednu školsku knjigu za svaki razred, a druga da štampaju samo tri udžbenika: za mlađe i starije osnovce i za srednjoškolce. Te knjige bi, prema standardnoj proceduri, nakon mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta, odobravao ministar prosvete, prema predlogu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

– Nacionalni udžbenici neće biti na tržištu, status će im biti poput izborne školske knjige, a obavezaćemo nastavnike da ih koriste. Videćemo na koji način će to država da uredi. Daću sve od sebe da se pomenute školske knjige nađu pred đacima već od 1. septembra. Neće biti direktnog ocenjivanja za znanje iz njih, kao za klasične predmete. Oni će biti dopuna redovnom gradivu, nastavnici će tražiti da ih učenici koriste u izradi projekata, na primer, a onda će u okviru ocene projektne aktivnosti ući i ocenjivanje znanja iz nacionalnog udžbenika – precizira Šarčević.

Sada, kaže, biraju naziv za te udžbenike. Jedan od predloga bio je „nacionalni identitet”, ali on smatra da su te reči preteške za prvake i da moraju pronaći neku sličnu složenicu koja odražava istu suštinu. Izvesno je da će nacionalne školske knjige biti dopunjene i dodatnim štivom i filmovima koji mogu da prošire znanje učenika o ovoj zemlji.

– Jednostavno, država može da propiše šta je to srpski nacionalni udžbenik, po uzrastu đaka. A sadašnje školske knjige ostaju kakve i jesu. A novim udžbenikom samo dopunjujemo nacionalna saznanja učenika u Srbiji. Tako će, konačno, malo više da uče o holokaustu, koji bi trebalo da bude posebna lekcija u delu koji će da se odnosi na Drugi svetski rat. Veliku ulogu odigraće stručnjaci iz sfere visokog obrazovanja koji će na kraju odrediti sadržaj tih udžbenika. Biće uključeni mnogi fakulteti, profesori sa psihologije, koji će brinuti o tome da đaci ne budu preopterećeni, a da se sve uklopi u postojeći fond časova. Već neko vreme pregovaram sa pojedinim fakultetskim profesorima, a pomoć je ponudio i patrijarh Porfirije i moguće je da će i on biti uključen – otkriva Šarčević, koji je sve osmislio na prethodnoj funkciji savetnika za obrazovanje predsednika i premijerke.

Višak knjižara pretvoriće u čitaonice

Posebno pitanje koje će morati da reši novi direktor „Službenog glasnika” jeste šta će biti sa imovinom Zavoda za udžbenike kada im se priključi.

– Spajanjem preduzeća imaćemo dupli broj knjižara, na primer. Nisam za to da se pojedine od njih zatvore, već da ih pretvorimo u učionice i čitaonice u koje stariji đaci i studenti mogu doći da popiju kafu i uče zajedno – naglašava Mladen Šarčević.