Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деца несвесно постају зависна од мобилних телефона

Бојана Станковић (Фото: лична архива)

Жеља сваког родитеља јесте да му дете израсте у ментално, емоционалну и физички здраву личност. У данашње дигитално доба то је знатно теже и захтева много већу ангажованост и присуство родитеља. Решење је у освешћивању самог родитеља да је потребно да контролише употребу мобилних уређаја у присуству деце, да је неопходно да покаже својим примером детету како да конструктивно користи информације са интернета како би више научило и проширило своје знање и интересовање, сматра Бојана Станковић, ауторка књиге „Деца уче од нас”.

Наша саговорница објашњава да статистика показује да деца школског узраста проводе дневно од шест до осам сати испред екрана, на интернету, играјући игрице, гледајући „Јутјуб”, друштвене мреже… Временом постају анксиозна, депресивна и често помишљају на самоубиство, што говори да имамо посла с проблемима менталног здравља међу школском децом.

– Због учесталог седења испред екрана повећао се број деце која имају проблема с кичмом и деформитетима неких делова тела. Због повећаног броја зависности од гледања у екран многа деца су изгубила осећај за ситост па често и без потребе организма конзумирају храну, „брзе” и нездраве намирнице, што резултира повећаним бројем деце која се боре с гојазношћу и повишеним притиском. Статистика нам говори да се смањио и број деце која су физички активна. У свету се у једној минути јави двоје деце због узнемиравања путем друштвених мрежа или дигиталног злостављања. Траума и психички проблеми који су уочени код деце која су прошла или пролазе овакав вид злостављања су на истом психолошком нивоу као да су физички злостављана – појашњава Станковићева.

У узрасту до седме године се код детета скоро све развија, почевши од емоција, говора, ходања, карактерних особина, социјалне интелигенције до понашања и стварања навика. Деца стварају навике најчешће тако што опонашају друге. Данашњи садржаји за децу су психолошки дизајнирани да би им држали константну пажњу, па уколико родитељ покуша да угаси дати садржај, долази до неконтролисане промене понашања која се најчешће резултира агресијом, плачем и викањем. Дешава се да је детету потребно по неколико минута да би се након гашења садржаја са екрана вратило у нормално емоционално стање. Што је дете старије – минутажа повратка у нормалу се продужава.

– Зависност од гледања у екран ствара се већ у овом најмлађем узрасту. Примећено је да су се код неке деце због предугог гледања у екран појавиле уочљиве менталне и емоционалне, па чак и физичке промене. Све што више одлажемо примену ограничења гледања екрана и контролу садржаја који деца гледају, у будућности ће бити само још теже све то држати у балансу. Поставља се и питање како телефони чине децу несрећном. Чланак објављен у часопису „Чајлд девелопмент”, који истражује последице коришћења мобилних телефона на физичко здравље деце, указао је на повећан број деце која у све млађем узрасту почињу с претераним коришћењем телефона, што за резултат има појаву неуролошких болести, болести зависности, проблема са спавањем, понашањем и са учењем. То је разлог због чега треба да се повећа свесност родитеља о коришћењу паметних телефона у најмлађем узрасту. Детету до седам година није потребан телефон – саветује Станковићева.

Интересантно је да је један истраживач спровео анкету међу децом узраста од четири до 18 година, питајући их како се осећају поред родитеља који стално користе мобилне телефоне. Већина деце је одговорила да се осећају тужно, безвредно, да су „вишак” у породици, што доста утиче на њихово емоционално стање. Неки су чак изјавили да зато намерно понекад ломе и крију телефоне од родитеља како би привукли њихову пажњу.

– Било би корисно и доста делотворније када би родитељи детету пружили практични пример да се понекад може и без телефона. Деца се осећају мање важно и небитно уколико примете да је родитељима важније да одговоре на поруку, „сурфују” по друштвеним мрежама и раде на телефону – закључила је Станковићева.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Деда Буцко
...које им купују лењи родитељи, које мрзи да се друже са сопственом децом!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.