Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд вуче грађевинарство у минус

Ниш је најефикаснији у издавању грађевинских дозвола, Крагујевац у издавању локацијских услова
(Фото Н. Марјановић)

У Србији је прошле године издато 10.995 грађевинских дозвола, што је за око два одсто више него 2021. године. Најефикаснији је био Ниш, који бележи раст од 38,34 одсто, а највећи пад је претрпео Београд, у коме је издато 10,36 процената мање дозвола, упркос већем броју поднетих захтева у односу на претходну годину. Предрачунска вредност грађевинских дозвола у Србији је 931,8 милиона динара, што је повећање од 8,64 одсто. Највећи скок био је у августу, за чак 122 процента, у односу на 2021. која је генерално важила за једну од успешнијих грађевинских година када је српско грађевинарство имало раст од 17,6 одсто. Будући да грађевинарство у БДП-у учествује са пет процената и да је 2022. имало пад (очекивана вредност је 8,7 одсто), поставља се питање шта је узрок томе.

„Политика” је анализирала колико су у претходне две године били ефикасни надлежни органи у четири највећа града: Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, као и у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ), које такође издаје дозволе за одређене објекте.

Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР) у Србији је прошле године поднето 17.859 захтева за издавање грађевинских дозвола, што је за 742 више него 2021. После Ниша, најбољи резултат имао је Нови Сад, који је одобрио 12,14 одсто више грађевинских дозвола 2022. него годину дана раније. МГСИ је имао 7,53 процента више усвојених захтева, а Крагујевац 2,66 одсто. Једино је подбацио Београд, који је до сада увек био мотор грађевинарства у Србији.

У главном граду је прошле године поднето 670 захтева за издавање грађевинских дозвола, што је за 40 више него 2021, али је чак 410 или 61,19 процената одбачено или одбијено. Претходне године администрација главног града имала је за седам одсто више одбијених захтева. Ово сугерише да инвеститори нису имали уредну документацију, али може и да значи да су процедуре биле компликоване и да закон који регулише ову област треба унапредити и отклонити уска грла. Такође, није искључено да је проблем и у самој администрацији.

Поређења ради, у Новом Саду је поднето много више захтева, односно 2.388, а одбачено 39,03 процента. Овај град је поправио резултат у односу на 2021. када су одбацили 44,47 одсто. У Крагујевцу је одбачено 45,95 процената захтева. Годину дана раније у том граду је одбијено 44,96 одсто. У Нишу је одбачено 33,03 процента 2022. и то је град који има најмање одбачених захтева, а поправили су резултат у односу на претходну годину.

На адресу МГСИ су током 2022. стигла 892 захтева за грађевинске дозволе, од чега је 33,66 одсто решено. Док је у 2021. од 768 процената решено 36,33 одсто. Посматрано по месецима најбољи резултат имали су у децембру када је решено 176,92 одсто предмета више него годину дана раније. Али су у новембру имали 53,33 процента мање решених предмета. Ови подаци указују да локалне самоуправе не спроводе на најбољи начин постојећи закон.

Битна ставка при градњи су локацијски услови, који претходе грађевинској дозволи и без којих инвеститори не могу ништа да почну да раде. Резултати су ту много лошији. У Србији је 2022. поднето 27.697 захтева за локацијске услове, али је усвојено 4,77 одсто мање у односу на 2021. Највећи пад има Београд од чак 21,74 процента, потом Нови Сад 19,72 и Крагујевац од свега 0,21 одсто. Док је Ниш био ефикаснији и издао је 20,51 проценат више захтева за локацијске услове него 2021, а МГСИ – 6,25 одсто више него годину дана раније. На нивоу целе Србије 2022. је одбачено 8.877 захтева, што представља 32,05 процената свих захтева за локацијске услове.

Службеници Градске управе Београд су током 2022. одбили или одбацили 55,39 одсто захтева за локацијске услове, од 2.479 поднетих. Такође и у 2021. су имали највише одбачених захтева, чак 64 процента, а усвојених свега 32,77 одсто. Овакав тренд могао би да се настави и ове године јер је предуслов за издавање постојање планске документације. У главном граду је према подацима Комисије за планове Скупштине града 2022. усвојено само осам планова. Колико је то мало и недовољно показује податак да је од 2018. до краја прошле године усвојено укупно 180 тих докумената. Јасно је када нема планова, нема ни грађевинских дозвола.

Службеници градске управе Ниша одбили су 41,22 одсто захтева за локацијске услове у 2022, а годину дана раније 46,46 процената. Нови Сад је имао 38,17 одсто одбачених од укупно поднетих 2.659 захтева прошле године. Тај проценат је нешто нижи у односу на 2021. када су имали 41,67 процената. Крагујевац је у 2022. постигао најбољи резултат будући да су одбацили свега 160 захтева за локацијске услове, што представља 23,36 одсто поднетих, док су годину дана раније имали 31,57 процената одбачених захтева.

МГСИ је чини се био најефикаснији. Од укупно поднетих 806 захтева за локацијске услове у 2022. решено је 57,80 одсто, с тим што је рецимо у августу било 79,63 одсто, а у децембру 72,41 проценат решених предмета. Поређења ради у 2021. овом министарству је поднето 825 захтева, a решено je 53,23 одсто, с тим што је у марту те године решено чак 85,96 процената.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksa
Ne vuce samo Beograd, cela Srbija ali Beograd je najveci. Bg i Kragujevac ne mogu da se porede po broju obradjenih zahteva

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.